Амерички јавни дуг достигао је историјски ниво од преко 37 билиона долара, показује најновији извештај Министарства финансија. Овај износ је премашен скоро пет година раније него што су предвиђале званичне пројекције из 2020. године, када је Канцеларија за буџет Конгреса очекивала да ће толики ниво задужења бити достигнут тек после 2030.
У последњих годину дана дуг је растао невиђеном брзином. У јануару 2024. износио је 34 билиона долара, у јулу већ 35, у новембру 36, а сада је прешао 37 билиона. То значи да је савезна влада позајмљивала по билион долара сваких пет месеци, што је двоструко брже од просека задуживања у претходних 25 година. Разлог за овакав скок дуга лежи у огромним мерама потрошње током пандемије, које су оставиле дубоке последице на буџет, али и у трајном расту издатака за здравство, пензије и социјалне програме.
Последице све јаче осећа економија. Само за отплату камата држава издваја скоро један билион долара годишње, што је више него што се троши на одбрану или Medicare. То оставља мање простора за инвестиције у инфраструктуру, образовање и друге јавне потребе. Према подацима фондације Peter G. Peterson, садашњи ниво дуга значи приближно 280.000 долара по домаћинству или око 108.000 долара по становнику САД.
Иако је кредитна агенција S&P задржала рејтинг Сједињених Држава на нивоу „AA+“ са стабилним изгледима, њени аналитичари упозоравају да ће будућност дуга и дефицита зависити од политичких одлука о порезима и јавним расходима. Канцеларија за буџет Конгреса већ прогнозира да ће дефицити наставити да расту, од 1,7 билиона долара 2026. године до 2,5 билиона у 2035, док би укупан дуг у том периоду могао да премаши 118 одсто америчког БДП-а. Поједине процене иду још даље и упозоравају да би до средине века укупан дуг могао достићи и 150 билиона долара.
Амерички јавни дуг данас је један од највећих економских и политичких изазова. Његов раст убрзао је далеко брже него што је ико очекивао, а последице се већ осећају кроз више каматне стопе, скупље кредите и ограничене јавне инвестиције. Уколико не дође до озбиљних реформи, ова путања задуживања могла би да доведе до дугорочне фискалне кризе чије размере није тешко замислити.
