Vekovima su kriminalci krali vredne proizvode i švercovali ih preko granica, van domašaja zakona. Velika Britanija danas pokazuje kako se ovaj model razvio na nove i alarmantne načine. Šifrovane komunikacije su omogućile kriminalnim bandama da deluju i sarađuju slobodnije nego ikada ranije, uspostavljajući globalne lance snabdevanja. Uspeh tzv. „Korporacije za veliku globalnu krađu“ (Grand Theft Global Inc) je priča i o globalizaciji.
Izveštaji o krađama u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA) pokazuju koliko su logistika, tj. lanci snabdevanja ranjivi – i zašto je potrebno proaktivno praćenje kretanja kargoa u realnom vremenu. Naime, u ovim regionima je samo u maju 2025. preko 5,9 miliona evra vrednog tereta prijavljeno kao nestalo, odnosno ukradeno.
Radi se samo o incidentima koji su prijavljeni. Budući da samo 1 od 5 incidenata uključuje prijavljivanje, to implicira da je stvarni obim krađe daleko veći. Naime, procene su da je krađa robe u kargo transportu vredna čak 30 do 35 milijardi dolara svake godine.
Ono što iznenađuje je da je tehnologija omogućila da krađa automobila i elektronskih uređaja opet postane globalno raširen unosan posao. Naime, šansa da policija pronađe ukradene stvari među 11 hiljada kontejnera koji svakog dana napuste Felikstou (Felixstowe), najveću i najprometniju kontejnersku luku u Velikoj Britaniji, je obeshrabrujuće mala. Pored ostalog, i zato što bi kontejneri sa ukradenim automobilima mogli izgledati kao kontejneri sa plišanim medvedićima.
Utovaranje kontejnera na brodove u luci Felikstou, Velika Britanija
Utovaranje kontejnera na brodove u luci Felikstou, Velika Britanija
Britanija je poslednjih godina postala vodeći globalni izvoznik ukradene robe. Tokom poslednje decenije broj ukradenih vozila u zemlji porastao je za čak 75%. Od toga, većina završi na kontejnerskim brodovima, a glavna destinacija je Zapadna Afrika.
Dodatno, od skora je London postao poznat kao „prestonica krađe telefona u Evropi“, a destinacija za tu robu je Kina. Destinacija za izgubljene traktore i GPS komplete za njihovo funkcionisanje (kojima se unapređuje njihova efikasnost, preciznost i produktivnost za britanske poljoprivrednike) je obično Istočna Evropa.
Kriminalna internacionala
Vekovima su kriminalci krali vredne proizvode i švercovali ih preko granica, van domašaja zakona, a Britanija danas pokazuje kako se ovaj model razvio na nove i alarmantne načine. Šifrovane komunikacije su omogućile kriminalnim bandama da deluju i sarađuju slobodnije nego ikada ranije, i da uspostave globalne lance snabdevanja. Kako su zemlje u Africi i Aziji postajale bogatije, potražnja za proizvodima kojih ima u izobilju na ulicama bogatih država snažno raste.
Inače, Britanija je „savršeno mesto“ za ovaj posao zbog svog zasićenog potrošačkog tržišta i slabe kontrole izvoza. Dodatno, postoji mnogo skupih automobila i telefona za krađu, i lako je do njih doći. Možda najvažnije, rizik je mali budući da britanska policija rešava samo 5% prekršaja i tek svaki pedeseti kada je u pitanju krađa vozila. U kontinentalnoj Evropi i Americi takvi kriminalni poduhvati takođe rastu, iako Amerika ima jači nadzor nad izvozom zbog straha od prevare i utaje poreza.
Ulica ispred robne kuće Harods, London
Ulica ispred robne kuće Harods, London
Automobili pokazuju kako se model razvijao. Kao i druge bogate zemlje, Britanija je doživela nagli pad kriminala u vezi sa vozilima 1990-ih, zahvaljujući imobilizatorima i drugim tehnologijama. Britanija je 2013. imala samo 2,7 krađa na svakih 1000 automobila u privatnom vlasništvu, da bi sada taj broj porastao na 4,4. Rast se ubrzao poslednjih godina, dok je u 2020. bilo 90 hiljada krađa, prošle godine je taj broj narastao na 130 hiljada, dovodeći do realnog rasta troškova osiguranja automobila od 45% (isti indikator u EU je rastao skromno).
Metoda je tipično sledeća: da bi savladali sofisticirane bezbednosne sisteme, lopovi koriste specijalizovanu opremu; kada uđu, maskiraju automobil lažnim registarskim tablicama i koriste ometače signala da bi zaobišli GPS praćenje. Zatim ga premeštaju, obično preko granica okruga (saradnja između policijskih snaga je često loša), gde će biti prodat grupi koja se bavi logistikom. Ponekad je automobil skriven u pošiljci druge robe, pod lažnim deklaracijom. Češće, banda angažuje treću grupu da automobilu da „novi identitet“ – ne samo papirologiju već i oznake, uključujući i identifikacioni broj vozila, jedinstveni kod utisnut na šasiji.
Čitav ovaj proces – od krađe do kontejnera – često traje manje od jednog dana. Naime, tzv. „Korporacija za veliku globalnu krađu“ (Grand Theft Global Inc) nije jedna kompanija, već sofisticirani lanac snabdevanja, naravno vrlo profitabilan.
Tojota Hajluks tokom relija Dakar 2025, Saudijska Arabija, januara 2025.
Tojota Hajluks tokom relija Dakar 2025, Saudijska Arabija, januara 2025.
Zapadna Afrika i Šenžen kao „sekundarna tržišta“
Grupa koja ukrade jednu Tojotu Hajluks, koja kada je nova košta 54 hiljade dolara, može biti plaćena 1.500 funti za noć rada. Neko drugi u zapadnoj Africi, gde je ta marka tražena, može je prodati za više nego što za nju dobija u Britaniji. Naime, automobili te marke su sjajni terenci, mada je većina udubljena kaiševima sa zupčanikom (lopovima ne smeta jer se to može jeftino popraviti na drugom kraju). Ako se stvar iskomplikuje, postoji alternative sa prodajom komponenti, poput motora, baterija i raznih delova iz automobila odvezenih u „radionicu za sečenje“, gde će ih frilenser rasklopiti bez postavljanja bilo kakvih pitanja.
Bande su takođe počele da ciljaju lizing kompanije koristeći lažna dokumenta. Tako se, na primer, Porše 911 Karera S, iznajmljen u Nemačkoj pre dve nedelje, nekako našao u kontejneru koji putuje od Britanije ka Africi. Između 2021. i 2024. skoro četiri od deset ukradenih automobila presretnutih u britanskim lukama bili su na putu ka Demokratskoj Republici Kongo, koja služi kao ulazna tačka za šire afričko tržište. Jedan od pet je bio na putu ka Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odakle se do kupaca stiže preko Persijskog zaliva (većina krađa u Kanadi prati iste dve rute). Kupci uglavnom žele terenska vozila koja mogu da se nose sa lošim putevima kakvi su u Africi. Interesantno je da elitni kupci sve više žele i sportske automobile, koji se često mogu videti na ulicama Kinšase (razlog je i volan na desnoj strani).
„Korporacija za veliku globalnu krađu“ radi na sličan način sa telefonima. Oko 70 hiljade mobilnih telefona je ukradeno u Londonu tokom 2024. – porast za više od trećinu u odnosu na 2023. (inače, u Britaniji se ukrade čak 40% telefona ukradenih u Evropi). Kao i kod automobila, sitni lopovi ih prodaju posrednicima (lopov može dobiti 100-200 funti za otključan telefon ili 30-60 funti za onaj koji nije). Naravno, pojavile su se i usluge „prodavnica“ koje su specijalizovane za prevazilaženje bezbednosnih karakteristika. Veliki broj mobilnih se umotava u specijalan omot, kako bi se sprečilo praćenje i potom izvoze, često kontejnerskim brodovima.
Prodavnica na pijaci elektronike Huaćiangbej u Šenženu, Kina
Prodavnica na pijaci elektronike Huaćiangbej u Šenženu, Kina
Istrage pokazuju da većina njih završava na jednom mestu: pijaci Huaćiangbej, najvećem svetskom tržištu elektronike, u kineskom gradu Šenženu. Potražnja za polovnim telefonima u Kini je ogromna; oni koji se ne mogu otključati rastavljaju se i ponovo prave. Pošto je Šenžen mesto gde su mnogi telefoni prvobitno proizvedeni, postoji velika ponuda kvalifikovanih radnika. Britanske firme su postale meta povećanih krađa od početka rata u Ukrajini, odnosno sankcija Rusiji. U 2023. vrednost ukradenih GPS kompleta porasla je za čak 137%.
Faktori rasta krađe
Grand Theft Global Inc cveta u Britaniji jer je London grad u kojem se često po prvi put pojavljuju inovativne metode u kriminalu. Međutim, nema mnogo razloga za pomisao da se te metode neće izvoziti, postoje brojni faktori zašto će se to verovatno desiti. Funkcionisanje kontejnerskog transporta, gde se granične agencije uglavnom fokusiraju na uvoz, tražeći ljude i drogu, dok se u mnogim zemljama izvoz retko proverava (skoro svako može da rezerviše kontejner) je idealno za one koji hoće da prebace ukradenu robu.
Dodatno, način na koji se brodovi pune – „špediteri“ kupuju serije kontejnera i prodaju ih dalje – otežava kontrolu. Naime, samo mali deo kontejnera će ikada biti otvoren, a još manji pregledan rendgenom i to se obično dešava tek kada se dobije dojava. Stvar otežava i to što za svaku pretragu kontejnera policija mora da plati luci naknadu od 200 funti. Drugo, mogućnost tajne komunikacije, prodaje robe i prenosa novca onlajn olakšava posao kriminalnim grupama (neko ko želi Porše u Kinšasi može biti besprekorno povezan, preko nekoliko posrednika, sa nekim ko je spreman da ga ukrade u Kentu).
Policija ispred luke Felikstou, Velika Britanija, 2022.
Policija ispred luke Felikstou, Velika Britanija, 2022.
Dodatno, kako su automobili i telefoni postajali sofisticiraniji, postali su i skuplji u odnosu na prihode, što je učinilo njihovu krađu atraktivnijom. Pojavila se posebna vrsta tražnje; naime, većina potrošača srednje klase u Kini ne može sebi da priušti nove ajfone. Takođe, bogatiji Afrikanci žele bolja vozila. Kako je legalnih dilera malo, a premijum automobili još nisu dostigli ekonomiju obima koja smanjuje troškove, tržište ukradene robe se nameće kao alternativa. Naravno, kako i to tržište bude postajalo efikasnije, cene će padati.
Policijske snage su uglavnom slabo uspešne – 2024. presretnuto je 550 ukradenih automobila u Britaniji, mali deo ukupno ukradenih auta. Ali, britanska policija još uvek nije uhvatila nijednog visokog igrača u poslu, dok evropske policije čak nemaju ni posebne istražne timove. Širom bogatog sveta, policijski resursi su uglavnom usmereni na krivična dela „veće štete“.
Rast krađe kao posledica globalizacije
U nekim aspektima, uspeh Grand Theft Global Inc je priča o globalizaciji. Naime, koristi se infrastruktura globalne trgovine, dizajnirane za brzu i jednostavnu trgovinu. Identifikacija ukradene robe među ogromnim brojem kontejnera je praktično nemoguća. Globalizacija je stvorila lanac snabdevanja koji omogućava da svaki ajfon – sastavljen od skoro 3000 komponenti – dospe do ruku potrošača. Iste sile, ovoga puta u delimično inverznim ulogama, vide taj telefon kako se rasklapa i ponovo sklapa, uvozi i ponovo izvozi.
Novi model Ajfon 16 u Eplovoj prodavnici, Bangkok, Tajland, septembra 2024.
Novi model Ajfon 16 u Eplovoj prodavnici, Bangkok, Tajland, septembra 2024.
Grand Theft Global Inc može da napreduje i u svetu koji je sve više fragmentiran. Carine čine ukradenu robu još konkurentnijom. Sankcije, poput onih prema Rusiji, podstiču potražnju za kriminalnim aktivnostima. Kada zemlje manje sarađuju, lakše je slati robu na mesta odakle je malo verovatno da će biti pronađena.
Dok Grand Theft Global Inc šteti potrošačima bogatog sveta, zemlje koje imaju koristi od trgovine imaju malo podsticaja da je obuzdaju. Za razliku od onih u Evropi, vlasti u Kini ne otežavaju prodaju ukradenih telefona. Zemlja nije deo globalne baze podataka koju mreže koriste za blokiranje ukradenih uređaja. Kada su u pitanju afričke zemlje koje bi želele da suzbiju krađu, imale bi problema zbog niskih kapaciteta za sprovođenje zakona u Kamerunu ili Kongu.
Teoretski, slanje robe preko pola sveta predstavlja dodatni trošak. Međutim, brodarska industrija funkcioniše tako što se trošak prevoza kontejnera plaća tek kada stigne na odredište. To znači da ako bude presretnut, troškove snosi špediter. Dodatna udaljenost takođe može smanjiti spremnost osiguravača da nastave sa naplatom štete.
Kontejnerski brod u zalivu Tejbl , Kejptaun, Južna Afrika, 2021.
Kontejnerski brod u zalivu Tejbl , Kejptaun, Južna Afrika, 2021.
Korišćenje veštačke inteligencije za krađu
Priča o visoko-tehnološkoj krađi bila bi nepotpuna bez veštačke inteligencije, koja je dramatično „proširila domet“ hakera, omogućavajući im da pogode više meta sa manje napora. Pojava Chatgpt-a 2022. bila je prekretnica. Pametni generativni modeli AI (veštačke inteligencije) omogućili su kriminalcima da ne troše velike sume na timove hakera i opremu.
Hakeri su se okrenuli velikim jezičkim modelima (LLM) kako bi proširili obim „malicioznog“ softvera. Generisanje dipfejkova, lažnih imejlova i napada društvenog inženjeringa koji manipulišu ljudskim ponašanjem sada su mnogo lakši i brži. XanthoroxAI, model veštačke inteligencije koji su dizajnirali sajber kriminalci, može se koristiti za kreiranje dipfejkova, zajedno sa drugim malicioznim aktivnostima, za samo 150 dolara mesečno.
Hakeri mogu da pokrenu velike fishing napade tražeći od LLM-a da prikupi ogromne količine informacija sa interneta i društvenih medija kako bi lažirao personalizovane imejlove. A za spearfishing – napadanje određene mete visoko personalizovanim napadom – mogu čak generisati lažne glasovne i video pozive od kolega kako bi ubedili zaposlenog da preuzme i pokrene sumnjiv softver.
Vebsajt modela veštačke inteligencije XanthoroxAI
Vebsajt modela veštačke inteligencije XanthoroxAI
Dodatno, AI se koristi da bi sam maliciozni softver učinila opasnijim. Na primer, softver prerušen u PDF dokument mogao bi da sadrži ugrađeni kod koji sarađuje sa AI kako bi se infiltrirao u mrežu (napadi na ukrajinske bezbednosne i odbrambene sisteme u julu koristili su takav pristup). Kada je zlonamerni softver dospeo do ćorsokaka, mogao je da zatraži pomoć LLM-a da generiše novi kod kako bi probio odbranu sistema.
Za preduzeća, rastuća pretnja je zastrašujuća – i potencijalno skupa. Prošle godine, AI je bila uključena u jednu od šest „provala“ u baze podataka. Takođe je pokrenula dve od pet fishing prevara usmerenih na poslovne imejlove. Konsultantska kuća Dilojt procenjuje da bi generativna veštačka inteligencija mogla da omogući prevare u iznosu od 40 milijardi dolara do 2027. – snažan rast u odnosu na 12 milijardi dolara u 2023.
Prirodno, kako se troškovi sajber napada veštačke inteligencije povećavaju, raste i posao zaštite od njih. Istraživačka firma Gartner predviđa da će korporativni izdaci za sajber bezbednost porasti za četvrtinu od 2024. do 2026, dostižući 240 milijardi dolara. To objašnjava zašto su se cene akcija firmi koje prate indeks Nasdaq CTA Cybersecurity uvećale za čak četvrtinu u poslednjoj godini, značajno nadmašujući rast šireg Nasdak indeksa.
