Zlato je prešlo evro i postalo druga najveća rezervna aktiva u svetu po tržišnoj vrednosti, saopštila je Evropska centralna banka (ECB). Ovu promenu ECB pripisuje rekordnim kupovinama zlata od strane centralnih banaka i rastućim geopolitičkim tenzijama.
Centralne banke povećale rezerve zlata na skoro istorijski maksimum
Centralne banke su u 2024. godini povećale svoje zlatne rezerve za više od 1.000 tona — što je duplo više od prosečne godišnje količine u poslednjoj deceniji — čime su zvanične zlatne rezerve dostigle ukupno 36.000 tona, približavajući se istorijskom maksimumu iz 1965. godine u vreme Breton Vudskog sistema, navodi ECB.
„Ova zaliha, zajedno sa visokim cenama, učinila je zlato drugom najvećom globalnom rezervnom imovinom po tržišnoj vrednosti u 2024. godini — posle američkog dolara“, navela je ECB u svom godišnjem izveštaju o međunarodnoj ulozi evra.
Zlato čini 20% svetskih rezervi, evro pao na 16%
Prema tržišnoj vrednosti, zlato je na kraju 2024. godine činilo 20% ukupnih zvaničnih globalnih rezervi, ispred evra koji je zauzimao 16%.
Cena zlata porasla je za skoro 30% u toku godine, dostižući rekordne vrednosti iznad 3.500 dolara po trojskoj unci, što je znatno povećalo njegov udeo u rezervnim portfolijima.
Diverzifikacija i geopolitika glavni razlozi kupovine zlata
ECB je otkrila da su „dve trećine centralnih banaka investirale u zlato radi diverzifikacije, dok je dve petine to učinilo kao zaštitu od geopolitičkog rizika“. Mnoge od najvećih kupaca činile su zemlje u razvoju, naročito one koje su manje geopolitički vezane za Zapad.
Evro ostaje stabilan po nominalnoj vrednosti, ali ga zlato nadmašuje
Iako je udeo evra u globalnim rezervama, meren konstantnim kursevima, ostao stabilan na oko 20%, zlato ga je nadmašilo u tržišnim vrednosnim terminima zbog naglog rasta cene. „Međunarodna uloga evra ostala je uglavnom stabilna u 2024. godini“, ističe ECB, naglašavajući da evro i dalje ostaje druga najviše korišćena valuta u svetu.
Sve više zemalja traži alternative zapadnim platnim sistemima
ECB je takođe primetila da „neke zemlje aktivno istražuju alternative tradicionalnim sistemima za prekogranična plaćanja“. Ove zemlje su uglavnom „pod snažnim uticajem geopolitičkih faktora“ kao što su rat u Ukrajini i sankcije koje su usledile, rastuće trvenje između SAD i Kine, nestabilnost na Bliskom istoku i širi napori zemalja BRIKS-a da smanje zavisnost od zapadnih finansijskih sistema.
Izazovi za evro: kriptovalute i stejblkoini
ECB je upozorila i da se evro suočava sa novim izazovima kao što su rastuća uloga kriptovaluta u prekograničnim transakcijama i sve veća upotreba stabilkoina koji su podržani američkim obveznicama.
U međuvremenu, udeo američkog dolara u deviznim rezervama blago je opao na 57,8%, navodi se u izveštaju.
