Papirni čekovi su još uvek popularno sredstvo plaćanja u Srbiji. Ovaj tredn nije promenilo i kada su se pojavile nove opcije kao što su plaćanja mobilnim telefonom ili karticama. Pre dvadeset godina, kada su strane banke počele da pružaju svoje usluge u našoj zemlji, mnogi su mislili da će čekovi nestati. Čekovi su opstali zbog navike građana da kupuju robu i usluge na odloženo plaćanje. Međutim, treba imati na umu da čekovi nisu besplatni i da imaju skrivene troškove za korisnike.
Primera radi, prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom i drugom tromesečju 2023. godine realizovano je oko 3,3 miliona čekova, u vrednosti od oko 15,4 milijarde dinara. To znači da je prosečna vrednost čeka bila oko 4.710 dinara, a prosečan broj realizovanih čekova u toku meseca bio je 540.000. Najveći deo čekova, 99,91 odsto, korišćen je za plaćanje robe i usluga, dok je samo mali broj korišćen za podizanje gotovine u banci.
Ipak, trend je da se čekovi sve manje koriste iz godine u godinu. U 2022. godini broj realizovanih čekova je bio za 21 odsto manji nego u 2018, a vrednost realizovanih čekova je bila za 18 odsto manja nego u 2018. Ovo možda ukazuje na to da su građani svesni prednosti drugih načina plaćanja koji su brži, bezbedniji i jednostavniji. Naprimer, „dina” kartica ima manje troškove prihvatanja od internacionalnih kartičnih sistema i omogućava plaćanja bez kontakta.
Dina kartice i čekovi
Jedan od razloga je što je za „dina” karticu operator Nacionalna banka Srbije (NBS), koja ima manje troškove prihvatanja od internacionalnih kartičnih sistema. To znači da banke koje izdaju „dina” kartice mogu da ponude bolje uslove za plaćanje na rate nego za druge kartice. Primera radi, za plaćanje na rate „dina” karticama banke ne naplaćuju proviziju ni prodavcima ni korisnicima, dok za druge kartice obično postoji određena provizija.
Prema podacima NBS, plaćanje na rate „dina” karticama je u značajnom porastu u poslednjih godinu dana. U trećem tromesečju 2023. ostvaren je promet na osnovu korišćenja plaćanja na rate „dina” karticama u ukupnom iznosu od 2,6 milijardi dinara, što je povećanje za 37 odsto u odnosu na treće tromesečje 2022, kada je promet bio oko 1,9 milijardi dinara. Broj transakcija u trećem tromesečju 2023. iznosio je 310.342, dok je u istom tromesečju 2022. bila 237.281 transakcija, što je povećanje za 31 odsto. Takođe, u trećem tromesečju tekuće godine ukupan broj rata je oko 1,4 miliona, dok je 2022. bilo oko 1,1 milion rata, što pokazuje da je u navedenom tromesečju 2023. bilo za 32 odsto više rata nego u istom periodu prethodne godine.
