Папирни чекови су још увек популарно средство плаћања у Србији. Овај тредн није променило и када су се појавиле нове опције као што су плаћања мобилним телефоном или картицама. Пре двадесет година, када су стране банке почеле да пружају своје услуге у нашој земљи, многи су мислили да ће чекови нестати. Чекови су опстали због навике грађана да купују робу и услуге на одложено плаћање. Међутим, треба имати на уму да чекови нису бесплатни и да имају скривене трошкове за кориснике.
Примера ради, према подацима Народне банке Србије, у првом и другом тромесечју 2023. године реализовано је око 3,3 милиона чекова, у вредности од око 15,4 милијарде динара. То значи да је просечна вредност чека била око 4.710 динара, а просечан број реализованих чекова у току месеца био је 540.000. Највећи део чекова, 99,91 одсто, коришћен је за плаћање робе и услуга, док је само мали број коришћен за подизање готовине у банци.
Ипак, тренд је да се чекови све мање користе из године у годину. У 2022. години број реализованих чекова је био за 21 одсто мањи него у 2018, а вредност реализованих чекова је била за 18 одсто мања него у 2018. Ово можда указује на то да су грађани свесни предности других начина плаћања који су бржи, безбеднији и једноставнији. Например, „дина” картица има мање трошкове прихватања од интернационалних картичних система и омогућава плаћања без контакта.
Дина картице и чекови
Један од разлога је што је за „дина” картицу оператор Национална банка Србије (НБС), која има мање трошкове прихватања од интернационалних картичних система. То значи да банке које издају „дина” картице могу да понуде боље услове за плаћање на рате него за друге картице. Примера ради, за плаћање на рате „дина” картицама банке не наплаћују провизију ни продавцима ни корисницима, док за друге картице обично постоји одређена провизија.
Према подацима НБС, плаћање на рате „дина” картицама је у значајном порасту у последњих годину дана. У трећем тромесечју 2023. остварен је промет на основу коришћења плаћања на рате „дина” картицама у укупном износу од 2,6 милијарди динара, што је повећање за 37 одсто у односу на треће тромесечје 2022, када је промет био око 1,9 милијарди динара. Број трансакција у трећем тромесечју 2023. износио је 310.342, док је у истом тромесечју 2022. била 237.281 трансакција, што је повећање за 31 одсто. Такође, у трећем тромесечју текуће године укупан број рата је око 1,4 милиона, док је 2022. било око 1,1 милион рата, што показује да је у наведеном тромесечју 2023. било за 32 одсто више рата него у истом периоду претходне године.
