Pretnja da će Iran pokušati da blokira strateški veoma važan Hormuški moreuz ponovo se pojavila usred sukoba koji je izbio između Irana i Izraela. Tokom godina, Iranci su nagomilali arsenal krstarećih i balističkih raketa, kao i „kamikaza“ dronova, uz brojne pomorske kapacitete poput morskih mina, koji su dobro prilagođeni zadatku zatvaranja uskog plovnog puta koji povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom.
Istovremeno, postavljaju se pitanja u kojoj meri su izraelski napadi mogli da ometu iransku sposobnost da nastavi sa ovakvom pretnjom, ili čak – da li bi režim u Teheranu uopšte želeo da preduzme tako drastičan korak koji bi imao globalne posledice.
Esmail Kosari, trenutno poslanik u iranskom parlamentu i predsednik parlamentarnog odbora za odbranu i nacionalnu bezbednost, izjavio je juče da se zatvaranje Hormuškog moreuza sada ozbiljno razmatra, prema navodima državne novinske agencije IRNA. Kosari, inače, ima čin brigadnog generala u moćnom iranskom Korpusu islamske revolucionarne garde (IRGC).
Zasad otvoren, ali uz sudar brodova
„Hormuški moreuz ostaje otvoren i komercijalni saobraćaj se nastavlja bez prekida“, navodi se u obaveštenju Zajedničkog pomorskog informacionog centra kancelarije Ujedinjenog Kraljevstva za pomorske trgovinske operacije (UKMTO).
„U trenutku pisanja ovog teksta nije zabeležen nikakav uticaj na brodski saobraćaj u regionu“, izjavila je juče kompanija Ambri (Ambrey), međunarodna firma specijalizovana za pomorsku bezbednost. Ipak, već danas su se dva tankera sudarila u ovom području, ali prema dosadašnjim informacijama, incident nije povezan sa aktuelnim sukobom, već je posledica problema u navigaciji.
Iran je i ranije više puta pretio zatvaranjem Hormuškog moreuza, koji je na najužem delu širok manje od 40 kilometara. Taj uski plovni put znači da značajan deo spada u iranske teritorijalne vode, koje se na jugu takođe preklapaju sa vodama Omana. Normalan brodski saobraćaj se odvija kroz dva uspostavljena plovna koridora široka po dva kilometra.
Približno petina svih svetskih pošiljki nafte, kao i još veći procenat transporta tečnog prirodnog gasa, prolazi kroz Hormuški moreuz svake godine. To je ujedno i jedna od najvažnijih ruta za izvoz energenata iz zemalja Persijskog zaliva. Svakog meseca oko 3.000 brodova prođe ovim putem ulazeći i izlazeći iz zaliva.
Zatvaranje Hormuškog moreuza imalo bi trenutan i potencijalno dramatičan uticaj na globalnu cenu nafte, što bi za posledicu moglo da izazove ozbiljne ekonomske poremećaje širom sveta. Cene nafte već su počele da rastu nakon što je Izrael pokrenuo novu kampanju protiv Irana, koja se sada proširila i na iransku energetsku infrastrukturu.
Iranske morske mine – ključna pretnja za moreuz
Morske mine tradicionalno su jedna od najneposrednijih opcija koje Iran ima na raspolaganju za pokušaj blokade Hormuškog moreuza. Ove mine mogu se relativno brzo postaviti uz pomoć različitih tipova plovila, uključujući i brojnu flotu malih brzih jurišnih čamaca Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC).
Odvojene jedinice iranske mornarice, uključujući i patuljaste podmornice, takođe mogu odigrati ključnu ulogu u postavljanju mina. Pojedini komercijalni brodovi, posebno oni sa brodskim dizalicama, mogli bi biti korišćeni u iste svrhe, piše The War Zone.
Proces otkrivanja i uklanjanja morskih mina je izuzetno zahtevan i opasan čak i u povoljnim uslovima. Ukoliko bi Iran ozbiljno nameravao da zatvori moreuz, očekuje se da bi i druge pretnje pratile pokušaje čišćenja – uključujući direktne napade IRGC-a i mornarice na ratne i komercijalne brodove.
Iran je već ranije pokazao i sposobnost i spremnost da upotrebljava timove u malim čamcima za postavljanje magnetnih mina na trupove civilnih brodova, kao i za njihovo zaplenu.
Napadi na brodove – Iranova morska snaga kao faktor nestabilnosti
Mnogi iranski ratni brodovi, uključujući različite vrste manjih brzih jurišnih plovila, naoružani su protivbrodskim krstarećim raketama. Tu su i površinski ratni brodovi, polupodmornice i već pominjane patuljaste podmornice, sposobne da izvode napade torpedima, protivoklopnim navođenim raketama, nenavođenim artiljerijskim raketama i drugim sredstvima.
Iranske pomorske snage aktivno treniraju i za taktiku „rojevanja“ — masovne upotrebe manjih plovila u cilju savladavanja protivničke odbrane.
Poslednjih godina, Iran je rasporedio i nekoliko teretnih brodova preuređenih u „matične brodove“ za lansiranje krstarećih i balističkih raketa i dronova, uključujući i ono što sam Iran naziva „nosačem dronova“. Međutim, stvarna borbena uloga ovih platformi u eventualnom sukobu u Hormuškom moreuzu deluje ograničeno — posebno u tako malom i nadgledanom prostoru, gde su lako uočljive i dostupne metama.
Iran takođe konstantno razvija besposadne površinske brodove i podvodna vozila sposobna za „kamikaza“ napade. Rat u Ukrajini je već pokazao koliko realna može biti ta pretnja, a Iran i njegovi saveznici, poput Huta u Jemenu, već godinama spadaju u pionire te vrste napada, piše američki portal The War Zone.
Složeni scenario blokade moreuza
Protivbrodske krstareće i balističke rakete lansirane sa obale, kao i „kamikaza“ dronovi, predstavljaju još jednu ključnu komponentu iranske pretnje u Hormuškom moreuzu. Ograničena širina moreuza znači da veliki brodovi imaju vrlo mali manevarski prostor, što ih čini osetljivim na napade.
Strah da bi Iran mogao pretvoriti moreuz u „zonu superraketne i bespilotne aktivnosti“ predstavlja jedan od najozbiljnijih scenarija za globalnu trgovinu.
Izrael za sada ne gađa direktno iransku mornaricu
Do sada, izraelske snage nisu sprovodile veće napade na iranska pomorska sredstva. Iako je fokus bio na nuklearnim postrojenjima i balističkim raketama, satelitski snimak kompanije Planet Labs od 12. juna ukazuje da bi Izrael mogao razmatrati i napade na pomorsku infrastrukturu IRGC-a u Persijskom zalivu — iako to za sada nije potvrđeno.
Brodovi „Šahid Bageri“ (nosač dronova) i „Šahid Mahdavi“ (matični brod) nedavno su napustili svoju matičnu luku Bandar Abas, čime su postali potencijalno izloženiji napadima.
🇮🇷Bandar Abbas🇮🇷
After the initial attack overnight, there has been some movement at the naval baseAt first look both drone motherships (🇮🇷IRGC Shahid Bagheri & 🇮🇷IRIS Shahid Mahdavi) appeared to have left
After taking a closer look, they just moved ~6 km to the west. Both… https://t.co/ufX3LkVKPx pic.twitter.com/QleBGlwFlk
— MT Anderson (@MT_Anderson) June 13, 2025
Iran, s druge strane, poseduje razvijen sistem rasejanja svojih balističkih i krstarećih raketa, što značajno otežava praćenje i preventivne napade. U kombinaciji sa pretnjom od morskih mina, koje je teško i rizično ukloniti, to stvara visoko napeto operativno okruženje za svaki pokušaj normalizacije plovidbe.
Američka mornarica i njeni saveznici razvijaju sistem za uklanjanje ovih pretnji, uključujući upotrebu bespilotnih platformi, ali ukoliko bi Iran postavio veliki broj mina, proces njihovog čišćenja mogao bi trajati nedeljama ili čak mesecima.
Globalne posledice i kineski interesi
Zatvaranje Hormuškog moreuza bilo bi ozbiljan rizik za Iran, jer bi mogao izgubiti podršku ključnih partnera — pre svega Kine.
„Kina ne želi prekid protoka nafte iz Persijskog zaliva, niti rast cene nafte“, rekla je Elen Vald, predsednica Transversal Consulting, za CNBC. „Upotrebiće sav svoj ekonomski uticaj na Iran kako bi sprečila takav scenario.“
Prihodi od izvoza nafte i gasa su od vitalnog značaja za iransku ekonomiju, posebno u kontekstu tekućeg sukoba. Pored toga, Iran sve više uvozi hemijske komponente iz Kine koje se koriste u proizvodnji goriva za projektile, kao i vojnu opremu iz Rusije.
„Njihovi saveznici bi pretrpeli više nego njihovi neprijatelji… Zato je teško zamisliti da bi to zaista uradili“, izjavio je za CNBC Anas Alhadži, glavni partner Energy Outlook Advisors. „Ne bi imalo smisla da sami sebi presecaju prihode.“
Iran može naneti štetu uz minimalan pokret
Ipak, Teheran bi mogao smatrati da mu je opstanak ugrožen i odlučiti se za drastične mere. Ako bi došla naredba za blokadu, postavljanje mina i drugi koraci mogli bi biti sprovedeni vrlo brzo, barem do nivoa koji bi izazvao značajno remećenje trgovine.
Čak i ako moreuz ne bude potpuno zatvoren, efekti bi bili osetni. Američke i savezničke snage morale bi da rade na obnavljanju poverenja u bezbednost prolaza, a pronalaženje mobilnih raketnih lansera na obali bilo bi izuzetno izazovno.
Sve operacije bi se odvijale u neprijateljskom vazdušnom i pomorskom okruženju, unutar zone delovanja protivbrodskih raketa koja prevazilazi same granice moreuza. Podrška u vidu elektronskog ratovanja, uništavanja protivvazdušne odbrane i prikupljanja obaveštajnih podataka bila bi ključna.
To bi zahtevalo veliki angažman snaga, resursa i vremena — a ekonomska cena za globalnu trgovinu bila bi nesaglediva.
