Уганда је недавно објавила значајне резултате геолошких истраживања која указују на присуство богатих лежишта злата, са проценама око 31 милион метричких тона руде из које се може екстраховати злато. Процењена количина чистог злата у овој руди је отприлике 320.000 килограма (320 тона), а не стотине хиљада тона како је понекад погрешно пренето у медијима.
Колико злата и каква вредност?
Процењена количина чистог злата од 320 тона има тржишну вредност у стотинама милиона долара, у зависности од тренутне цене злата која се креће око 1.900–2.000 долара за унцу (1 унца ≈ 31 грам). Овај налаз, иако импресиван за регионални контекст, није близу вредности од неколико билиона долара која је погрешно спекулисана.
Потенцијални утицај на економију
Ипак, овај ресурс може значајно да утиче на угандску економију која тренутно има БДП од око 49 милијарди долара. Ефикасном експлоатацијом налазишта и уз одговарајућу политику, Уганда може да привуче стране инвестиције, створи радна места и повећа приход од извоза.
Скепса и геолошка реалност
Стручњаци упозоравају да је претходно помињана количина злата од 320.000 тона изузетно нереална – толико злата не постоји ни у највећим светским рудницима. Према подацима Светског савета за злато, укупна количина злата ископаног у историји је око 205.000 тона, а познате светске резерве су око 53.000 тона. Стога је јасно да је реч о мањем, али и даље значајном налазишту.
Могућа грешка у интерпретацији података
Вероватно је дошло до конфузије између јединица мерења: количина злата од 320.000 је могла бити изражена у грамима или килограмима, а не у тоне, или је реч о количини руде, а не чистог метала. Такође, концентрација злата у руди је вероватно око 0,32 грама по тони, што је типично за економски исплативе рударске пројекте.
Следећи кораци и изазови
Налазишта се налазе у регионима Каромоџа, Бусиа и другим деловима Уганде. Кинеске и друге стране компаније већ улажу у развој рударских пројеката, укључујући изградњу постројења за прераду и рафинацију.
Међутим, успешност овог пројекта зависиће од квалитета управљања ресурсима, транспарентности у коришћењу прихода, као и од избора еколошки одрживих метода рада. Избегавање „проклетства ресурса“ — феномена где природно богатство доводи до корупције и социјалних проблема — биће кључно за позитиван исход.
