Proizvodnja plastike povećana je 200 puta od 1950. godine i danas je sve veća pretnja za ljudsko zdravlje i za planetu. To je objavljeno u medicinskom časopisu „Lanset“ uoči pregovora o zagađenju plastikom koji počinje u Ženevi. Postizanje konačnog dogovora uključuje ograničenje za proizvodnju plastike, upravljanje plastičnim proizvodima i hemikalijama od posebnog interesa, kao i finansiranje koje bi pomoglo zemljama u razvoju u primeni sporazuma. Svet se nalazi u dubokoj „krizi plastike“, koja pored uticaja na živi svet godišnje nanosi štetu od najmanje 1,4 biliona evra. Pregovori koje vodi Program UN za životnu sredinu usledili su nakon odluke država članica iz 2022. godine da razviju međunarodni pravno obavezujući instrument za okončanje krize zagađenja plastikom, uključujući i svetska mora, u roku od dve godine.
„Postoje 193 članice Ujedinjenih nacija, postoje pregovarači za ovim stolom, postoje različiti stavovi. Pokušavamo da dobijemo sve što možemo da bismo se pozabavili zagađenjem plastikom, uključujući i morsku sredinu, jer su ovi uticaji katastrofalni“, kaže Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a.
„Veoma je važno postići sporazum o plastici jer plastiku nalazimo svuda, od dna okeana do Himalaja, a takođe i u našim telima. Nalazimo je u krvi, u plućima i u placenti, čak i pre nego što se bebe rode, one su joj izložene“, ističe biolog Instituta „Alfred Vegener“, Melani Bergman.
Pregovori dolaze u trenutku kada svakog dana čak 30.000 tona plastike dospeva u okeane i koja prodire u lanac ishrane i u organizme morskih životinja, a posledice po živi svet su sve teže.
„Kada dospe u okean, gotovo je nemoguće rešiti je se. Ako razmišljate o nečemu poput mikroplastike ili nanoplastike iste ili manje veličine od planktona, kako je uopšte moguće očistiti to iz okeana“, navodi morski biolog, profesorka Heder Koldevej.
Slika
„Svaka životinja je drugačija. Svaka životinja može otkriti nešto potpuno jedinstveno. Krajnja tačka ovoga je da pokušavamo da saznamo više o pretnjama sa kojima se suočavaju“, kaže rukovodilac projekta u Programu za istraživanje nasukanih kitova, Rob Divil.
Po sadašnjem tempu proizvodnja plastike do 2060. godine mogla bi da se utrostruči i da premaši milijardu tona godišnje.
„Postoji blok zemalja, manjinski blok zemalja, koje imaju veliki uticaj i pokušavaju da osujete ove vrste pregovora. Čak i ono što nam nauka govori, veoma je politizovano, a kada je politizovano, tako da je na kraju to politički proračun i odluka, više nego naučno utemeljeno kreiranje politike“, objašnjava advokat u Centru za međunarodno pravo zaštite životne sredine, Andres Del Kastiljo.
Procenjuje se da čak osam milijardi tona plastike zagađuje celu planetu, a reciklira se manje od 10 odsto plastičnog otpada.
