Usred poziva zvaničnika poput Entonija Blinkena i Jensa Stoltenberga da se Ukrajini odobri da koristi zapadno oružje za napade na rusku teritoriju, penzionisani general Mitar Kovač ocenjuje za da se možda nazire još jedna u nizu američkih „ishitrenih“ odluka. Sve više zapadnih zvaničnika čini zaokret od 180 stepeni (odnosno 360, kako bi to rekla šefica nemačke diplomatije Analena Berbok), pozivajući na poteze u rusko-ukrajinskom sukobu za koje su sâmi zapadni lideri prethodno izbegavali zbog rizika od direktnog sukoba NATO-a sa Rusijom.
Tako, iako je američki predsednik Džozef Bajden konačno odobrio slanje oružja dugog dometa Kijevu samo pod uslovom da ga ukrajinske snage ne koriste za udare na ono što Vašington smatra ruskom teritorijom, „Njujork tajms“ je prošle nedelje izvestio da državni sekretar Entoni Blinken sada vodi kampanju kako bi omogućio upravo to.
U istom ključu je prošle nedelje govorio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg kada je uputio kritike saveznicima da Kijevu „otežavaju odbranu“ takvim zabranama i ograničenjima.
Do ovakve eskalatorne retorike dolazi u trenutku kada Zapad i dalje potresaju pređašnje izjave Emanuela Makrona o slanju NATO trupa u Ukrajinu, dok se francuskom predsedniku u poslednje vreme pridružuju novi glasovi.
Naime, poslanici baltičkih država poručili su svojim nemačkim kolegama na marginama prošlonedeljne konferencije o spoljnoj i bezbednosnoj politici u Talinu poručili su svojim nemačkim kolegama da baltičke zemlje i Poljska neće čekati ostatak NATO-a i da će poslati svoje trupe u Ukrajinu ukoliko Rusija ostvari strateški prodor na istoku, preneo je „Špigl“.
Takav scenario bi mogao da dovede upravo do onoga što američki predsednik i nemački kancelar navodno pokušavaju da izbegnu, a to je direktan sukob NATO-a i Rusije, piše nemački list.
Takvi glasovi javljaju se i u nemačkom Bundestagu, a posebno nakon što je Olaf Šolc oštro odbacio peticiju nekadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena i Kijeva o uspostavljanju protivraketnog „štita“ na zapadu Ukrajine kako bi se rasteretili ukrajinski PVO sistemi, čemu se usprotivio čak i Stoltenberg.
Poslanik u Bundestagu iz redova CDU Roderik Kiseveter predložio je upravo to, istakavši da „ne bi trebalo isključivati (ni jednu opciju)“ i da zapadni saveznici Kijeva moraju „istražiti ko bi bio u stanju da to učini“.
Ishitrena politika Zapada i rizik od dalje eskalacije
Čak i zapadni stručnjaci upozoravaju da sve ovo vodi ka „daljoj eskalaciji opasne dinamike koja bi mogla da se otme kontroli“, kako je to sročio profesor političkih nauka i stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost na postovjetskom prostoru Gerhart Mangot za nemački portal „Fokus“, a general u penziji Mitar Kovač kaže da je to proizvod „ishitrene“ politike koja se mogla videti i u ranijoj odluci Vašingtona da se Kijevu uopšte šalju rakete dugog dometa.
„Možemo slobodno reći da je američka strategija u pristupu ratu u Ukrajini bila takva da dozirano daje oružje, vodeći računa da to oružje ne omogućava dejstvo po ruskim teritorijama. Odavno je prekršen taj kriterijum najavom isporuke sistema MLRS; prvobitno sa raketama relativno malog dometa, pa su onda povećali na rakete srednjeg dometa na 165km sa ATACMS… Ovim sa dometom od 300 kilometara zahvata se veliki pojas ruske teritorije, i omogućava dejstvo po celom Krimu, skoro po svim oblastima koje su prisajedinjene Ruskoj Federaciji, a takođe i po jednom značajnom pojasu u dubini ruske teritorije, posebno Belgorodske i Kurske oblasti“, kaže Kovač.
Kako ističe naš sagovornik, Amerika je time pokazala da je spremna da prekrši svoje kriterijume ali da ne učestvuje direktno u sukobu i daje mu time novu dimenziju.
Do potencijalnog novog ustupka može doći usred toga što se ukrajinska odbrana urušava brže nego što je Vašington očekivao, napominje on.
„Amerika je smatrala da se neće ovako brzo potrošiti odbrambena moć ukrajinskih oružanih snaga. Kako avioni F-16 još ne pristižu i ne mogu rešiti taj hendikep, onda su se opredelili da ishitreno daju ovu mogućnost koja bi prolongirala opstanak ili povećala odbrambene šanse ukrajinskih snaga. Naravno da je ishitrena odluka, nisu mislili baš u ovom periodu rata da je primene, ali ne žele razbijanje frontova ili ubrzanje gubitka prostora koji se dešava“, zaključuje general u penziji Mitar Kovač.
