Усред позива званичника попут Ентонија Блинкена и Јенса Столтенберга да се Украјини одобри да користи западно оружје за нападе на руску територију, пензионисани генерал Митар Ковач оцењује за да се можда назире још једна у низу америчких „исхитрених“ одлука. Све више западних званичника чини заокрет од 180 степени (односно 360, како би то рекла шефица немачке дипломатије Аналена Бербок), позивајући на потезе у руско-украјинском сукобу за које су сâми западни лидери претходно избегавали због ризика од директног сукоба НАТО-а са Русијом.
Тако, иако је амерички председник Џозеф Бајден коначно одобрио слање оружја дугог домета Кијеву само под условом да га украјинске снаге не користе за ударе на оно што Вашингтон сматра руском територијом, „Њујорк тајмс“ је прошле недеље известио да државни секретар Ентони Блинкен сада води кампању како би омогућио управо то.
У истом кључу је прошле недеље говорио и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг када је упутио критике савезницима да Кијеву „отежавају одбрану“ таквим забранама и ограничењима.
До овакве ескалаторне реторике долази у тренутку када Запад и даље потресају пређашње изјаве Емануела Макрона о слању НАТО трупа у Украјину, док се француском председнику у последње време придружују нови гласови.
Наиме, посланици балтичких држава поручили су својим немачким колегама на маргинама прошлонедељне конференције о спољној и безбедносној политици у Талину поручили су својим немачким колегама да балтичке земље и Пољска неће чекати остатак НАТО-а и да ће послати своје трупе у Украјину уколико Русија оствари стратешки продор на истоку, пренео је „Шпигл“.
Такав сценарио би могао да доведе управо до онога што амерички председник и немачки канцелар наводно покушавају да избегну, а то је директан сукоб НАТО-а и Русије, пише немачки лист.
Такви гласови јављају се и у немачком Бундестагу, а посебно након што је Олаф Шолц оштро одбацио петицију некадашњег генералног секретара НАТО-а Андерса Фога Расмусена и Кијева о успостављању противракетног „штита“ на западу Украјине како би се растеретили украјински ПВО системи, чему се успротивио чак и Столтенберг.
Посланик у Бундестагу из редова ЦДУ Родерик Кисеветер предложио је управо то, истакавши да „не би требало искључивати (ни једну опцију)“ и да западни савезници Кијева морају „истражити ко би био у стању да то учини“.
Исхитрена политика Запада и ризик од даље ескалације
Чак и западни стручњаци упозоравају да све ово води ка „даљој ескалацији опасне динамике која би могла да се отме контроли“, како је то срочио професор политичких наука и стручњак за међународне односе и безбедност на постовјетском простору Герхарт Мангот за немачки портал „Фокус“, а генерал у пензији Митар Ковач каже да је то производ „исхитрене“ политике која се могла видети и у ранијој одлуци Вашингтона да се Кијеву уопште шаљу ракете дугог домета.
„Можемо слободно рећи да је америчка стратегија у приступу рату у Украјини била таква да дозирано даје оружје, водећи рачуна да то оружје не омогућава дејство по руским територијама. Одавно је прекршен тај критеријум најавом испоруке система МЛРС; првобитно са ракетама релативно малог домета, па су онда повећали на ракете средњег домета на 165км са АТАЦМС… Овим са дометом од 300 километара захвата се велики појас руске територије, и омогућава дејство по целом Криму, скоро по свим областима које су присаједињене Руској Федерацији, а такође и по једном значајном појасу у дубини руске територије, посебно Белгородске и Курске области“, каже Ковач.
Како истиче наш саговорник, Америка је тиме показала да је спремна да прекрши своје критеријуме али да не учествује директно у сукобу и даје му тиме нову димензију.
До потенцијалног новог уступка може доћи усред тога што се украјинска одбрана урушава брже него што је Вашингтон очекивао, напомиње он.
„Америка је сматрала да се неће овако брзо потрошити одбрамбена моћ украјинских оружаних снага. Како авиони Ф-16 још не пристижу и не могу решити тај хендикеп, онда су се определили да исхитрено дају ову могућност која би пролонгирала опстанак или повећала одбрамбене шансе украјинских снага. Наравно да је исхитрена одлука, нису мислили баш у овом периоду рата да је примене, али не желе разбијање фронтова или убрзање губитка простора који се дешава“, закључује генерал у пензији Митар Ковач.
