Posle 28. februara 2026. godine, odnosi između Ujedinjeni Arapski Emirati i Iran ušli su u novu fazu eskalacije, u kojoj je stara formula opreznog pragmatizma praktično prestala da funkcioniše.
Formalno, Abu Dabi je proglasio neutralnost u ratu koji su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli protiv Irana, i naglasio da ne stavlja svoju teritoriju, vazdušni prostor niti svoje vode na raspolaganje za udare na Iran. Međutim, tok rata je brzo pokazao da Teheran više ne veruje takvim izjavama.
UAE ostaju ključni američki partner u Persijskom zalivu, učesnik Avramovih sporazuma sa Izraelom i važan finansijski i logistički centar zapadne infrastrukture u regionu. Zbog toga, u iranskoj percepciji, Emirati sve više izgledaju kao učesnik anti-iranske koalicije.
Sporna ostrva kao simbol sukoba
Centralni simbol spora ostaje pitanje Abu Muse, Velikog Tunba i Malog Tunba, tri ostrva koja se nalaze blizu ulaza u Ormuški moreuz. Iran je uspostavio kontrolu nad njima 1971. godine, neposredno pre stvaranja UAE.
Emirati od tada smatraju ta ostrva okupiranom teritorijom i zahtevaju da se spor reši pregovorima ili međunarodnom arbitražom. Za Iran, pitanje je zatvoreno, jer Teheran smatra da su ostrva deo njegove teritorije.
Za UAE, to je nezalečena rana iz perioda nastanka federacije i stalni podsetnik na stratešku ranjivost pred većim susedom. Današnje rasprave o mogućem vojnom scenariju oko ostrva doživljavaju se kao direktan povratak najbolnijem pitanju u emiratsko-iranskim odnosima.
Privid neutralnosti
Pre sadašnjeg rata, Abu Dabi je pokušavao da bude u dobrim odnosima sa svima. Bilo mu je potrebno da očuva trgovinu sa Iranom, obezbedi sigurnost kroz SAD, razvija tehnološku i odbrambenu saradnju sa Izraelom i da u javnoj retorici izbegne direktno učešće u sukobu. Ali nakon što su SAD i Izrael napali Iran, ta ravnoteža je počela da se urušava.
Pojavili su se medijski izveštaji o tajnim kontaktima između izraelskih zvaničnika i rukovodstva UAE na vrhuncu rata. CBS News je izvestio da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu tajno posetio UAE i sastao se sa predsednikom države, Mohamed bin Zajed Al Nahjan.
Prema tim navodima, sastanak je održan krajem marta, nakon što je vojna eskalacija već počela. Izraelska strana je posetu tretirala kao činjenicu, dok su UAE javno demantovali izveštaje. Taj raskorak je narušio imidž emiratske neutralnosti i dao Iranu argument da optuži Abu Dabi za prikrivenu koordinaciju sa Zapadnim Jerusalimom.
Posete obaveštajnih službi
Još značajniji bili su izveštaji o posetama šefa Mosad-a, Davida Barnee, UAE. Prema The Wall Street Journal-u, Barnea je posetio Emirate najmanje dva puta tokom rata radi koordinacije na iranskom frontu. The Jerusalem Post je naveo da su se ove posete dogodile tokom operacije protiv Irana i takođe izvestio o poseti šefa Šin Bet-a, Davida Zinija.
Iako se ovi izveštaji moraju uzeti sa oprezom, njihov politički značaj je jasan: u iranskoj percepciji, UAE se sve više vide kao deo šire izraelsko-američke bezbednosne arhitekture.
Izraelska vojna pomoć
Iron Dome sistem protivvazdušne odbrane i vojno osoblje poslati su UAE od strane Izraela, što je kasnije potvrdio američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi.
Za UAE, to je odbrambena mera. Za Iran, to je dokaz vojnog svrstavanja na stranu Izraela.
Američko prisustvo
Iranski predstavnici tvrde da CIA i američke vojne strukture deluju sa teritorije UAE ili koriste njihovu infrastrukturu u operacijama protiv Irana. Ove tvrdnje je teško proveriti, ali u ratu same izjave postaju deo sukoba.
Finansijski front
Dubai je decenijama bio jedan od najvažnijih spoljnih centara za iranski biznis, uključujući trgovačke kompanije, menjačnice, posredničke strukture i platne kanale koji su omogućavali zaobilaženje sankcija.
Usred rata pojavili su se izveštaji da su UAE pooštrili finansijske kanale, zamrzli iransku imovinu ili učestvovali u zatvorenim aranžmanima tokom sukoba.
SAD su uvele nove sankcije mreži entiteta koji uključuju kompanije u UAE, Turskoj, Kini i Hongkongu, za koje Vašington tvrdi da pomažu iranskim bankama da zaobilaze ograničenja.
Pritisak na Emirate
Situaciju dodatno komplikuju tvrdnje da američki zvaničnici podstiču UAE da se aktivnije uključe u kampanju i razmotre mogućnost zauzimanja jednog od iranskih ostrva u Persijskom zalivu.
Bilo da je to tačno ili ne, sama pojava takvih informacija pokazuje da spor o ostrvima ponovo postaje instrument geopolitičkog pritiska.
Klizav teren
UAE se nalaze između dva pritiska: zapadnog, koji traži veće uključivanje protiv Irana, i iranskog, koji svaki takav korak tretira kao neprijateljski čin.
Iran je već povezivao napade dronovima i incidente u regionu sa širim mrežama proiranskih snaga, uključujući udare u blizini Nuklearna elektrana Baraka.
Neutralnost UAE postaje sve nestabilnija konstrukcija
Abu Dabi ne želi otvoreni rat, ali ne može da se odvoji od SAD i Izraela. Tako se postepeno pomera sa pozicije posrednika ka poziciji učesnika — ne jednim potezom, već nizom malih koraka koji zajedno vode ka sukobu.
