Tokom Vijetnamskog rata, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer osmislio je takozvanu „teoriju ludaka“. Ideja je bila da se Severni Vijetnam i Sovjetski Savez primoraju na pregovore sa Vašingtonom tako što će poverovati da je tadašnji predsednik SAD, Ričard Nikson, toliko nepredvidiv i „lud“ da je dogovor bolja opcija od odbijanja razgovora. Hanoj u to nije poverovao. Ali možda će establišment EU 2026. godine?
Teorija ludaka i nova evropska percepcija
Evropski lideri, u svakom slučaju, veruju da se u Beloj kući nalazi neko ko se ponaša kao „ludak“. Ali ishod je, ponovo, verovatno drugačiji od onoga što je Vašington zamišljao.
„Neka niko ne pomisli da je prava namera SAD bila samo suočavanje sa geopolitičkom pretnjom“, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron u novom intervjuu za španski list El Pais, govoreći o pretnjama predsednika SAD Donalda Trampa da bi mogao da preuzme Grenland silom, pod izgovorom „nacionalne bezbednosti“.
„To nisu bili ni Rusi ni Kinezi koji su predstavljali pretnju. Mogu da vam kažem da smo sastavili obaveštajni bilans broja ruskih i kineskih brodova i podmornica koji su se nalazili oko Grenlanda i čije smo prisustvo registrovali: to je zanemarljivo.“
Od ruske pretnje do američke
Čini se da je Tramp postigao ono što je delovalo nemoguće – naterao je lidere EU da ruske invazione fantazije zamene američkim. I, ironično, to im ide u prilog, jer su godinama pokušavali – bezuspešno – da ubede Evropljane kako će Vladimir Putin zakucati na vrata EU negde oko 2030. godine.
Ta nadolazeća, apstraktna pretnja uvek je bila dovoljno udaljena da se može nadati da će ljudi zaboraviti na nju nakon što posluži kao opravdanje za izvlačenje milijardi iz džepova poreskih obveznika.
U međuvremenu, mnogi Evropljani su reagovali otprilike ovako: „Dobro, opet vam treba naš novac?“ Kao prodavac alarmnih sistema koji pokušava da vas uplaši tako što će komšija – u ovom slučaju ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski – stalno pričati kako mu je kuća obijena. I kako je bio potpuno slučajna žrtva.
Sedeo je, navodno, mirno, ne radeći ništa što bi imalo veze sa sumnjivim neonacistima ili NATO oružjem na ruskoj granici. Dakle, to može da se desi svakome! Čak i vama, Evropo! Jer je NATO, izgleda, toliko krhak. Šta su uopšte kupovali od svih tih milijardi? Nerf puške?
Nije čudo što mnogi Evropljani, barem van političkog establišmenta, nisu baš „progutali“ tu priču. A možda ni sam establišment u to ne veruje u potpunosti – ali im odgovara da se ponašaju kao da veruju.
Nova narativna šansa za Brisel
Srećom po lidere poput Makrona, sada imaju novu priču koja im pruža bolje pokriće za istu šemu usmeravanja ogromnih javnih sredstava ka sektoru odbrane. Novi narativ, koji dolazi iz Pariza, marginalizuje egzistencijalnu pretnju od Rusije ili Kine u korist panike zbog američke.
EU, kaže Makron, mora postati „sila“ kako bi se odbranila. Nije više reč samo o tome da se na SAD ne može osloniti – što je bio argument kada je Rusija predstavljana kao glavni negativac. Sada je argument snažniji, jer Evropljanima deluje sasvim uverljivo da bi Tramp zaista mogao da napadne samu Uniju.
Tehnološka i finansijska nezavisnost
Ovaj novi narativ omogućava evropskim liderima da usmeravaju poreski novac ne samo u odbranu, već i u druge sektore, budući da je Evropa duboko zavisna od SAD u mnogim oblastima.
Makron sada govori o potrebi izgradnje čitavog tehnološkog ekosistema nezavisnog od SAD, postepenom ukidanju korišćenja američkog softvera u državnim institucijama – kao što su Zoom, Microsoft Teams i Webex – i upozorava da će SAD u narednim mesecima pokrenuti ofanzivu na polju digitalne regulative. Razlog?
Vašingtonu se ne dopada što je EU umorna od toga da Ilon Mask koristi svoju platformu X i njene neprozirne algoritme za oblikovanje onlajn narativa u Evropi. Američki zvaničnici su takođe otvoreno potvrdili nameru da finansiraju pro-Tramp nevladine organizacije u Evropi – po modelu koji se često pripisuje Džordžu Sorošu.
U međuvremenu, predsednica Evropske centralne banke, Kristin Lagard, govori o potrebi da se pronađu alternative američkim platnim sistemima Mastercard i Visa. Makron dodaje da svet želi alternativu dolaru, sada kada se Amerika pod Trampom „sve više udaljava od vladavine prava“.
Povratak ideji „Evrope od Atlantika do Urala“
Makron trenutnu američku ideologiju naziva „otvoreno anti-evropskom“. Kao da je bilo potrebno da Tramp to izgovori glasno da bi postalo očigledno – iako su decenije ekonomskog potkopavanja EU već ukazivale na taj pravac.
Sada, kada je novi „glavni negativac“ značajno ojačao evropsku politiku povećanja poreza i javne potrošnje, Rusija dobija blaži imidž.
„Sviđalo se to nama ili ne, Rusija će sutra i dalje biti tu. I nalazi se na našem pragu. Važno je strukturirati nastavak evropske debate sa njom“, izjavio je Makron za El Pais. Kremlj potvrđuje da su tehnički razgovori između Francuske i Rusije obnovljeni.
Tako Makron, izgleda, dolazi do zaključka do kojeg je pre šezdeset godina došao i nekadašnji francuski predsednik Šarl de Gol – ideje „Evrope od Atlantika do Urala“ kao protivteže SAD kao potencijalnom nadzorniku Evrope.
Nova bezbednosna arhitektura Evrope
Sećate li se bezbednosnih garancija koje je Makron zahtevao od SAD za Evropu u odnosu na Rusiju u Ukrajini? Danas deluje kao da bi radije te garancije dogovorio sa Moskvom nego sa Vašingtonom.
„Moraćemo da izgradimo novu bezbednosnu arhitekturu u Evropi sa Rusijom“, kaže Makron. „Budući prosperitet tiče se Evropljana. Ili biste radije da američki ambasadori i izaslanici u vaše ime pregovaraju o datumu ulaska Ukrajine u EU?“
Sve ovo počinje da liči na pokušaj da se loš scenario napusti na pola snimanja – jer je junak iznenada postao negativac. A možda je, u stvarnosti, pogrešan izbor uloga postojao od samog početka.
