Kako su udarne grupe Hamasa uspele da zateknu nespremnim Izrael, da iznenade i Mosad i CIA?
Prešle su granicu između Izraela i Gaze jednostavno je srušivši. Buldožerima i traktorima. Kamionetima sa postavljnim mitraljezima naprosto su prodrle u praznine koje su se otvorile. Bilo je prodora i sa mora na brzim čamcima, pa čak i egzotičnih letova paraglajdingom.
Pokazalo se da je Izrael slabo čuvao granicu sa Gazom.
Nekoliko kilometara od granice nalazilo se i do desetak utvrđenih punktova i vojnih baza u kojima su izraeoski vojnici mirno spavali. Utoliko spokojnije što je bila subota.
Lokacija i naoružanje tih utvrđenih tačaka i baza nisu bili tajna za Hamas. Oko njih nije bilo spoljnog obezbeđenja, kao ni stražara.
Te tačke su manje ili veće kasarne iza plastične ograde sa bezmalo srednjovekovnom kulom na kojoj se nalazi mitraljez kojim se upravlja automatski. Kao na ratnim brodovima. Izgleda tehnološki napredno, ali čim običan kvadrokopter baci granatu na kupolu tih mitraljeza – nema više odbrane „utvrđene“ tačke.
To je dalo priliku Palestincima upadnu u te mini-kasarne i da pucaju u usnule vojnike. Tako je bilo duž cele granice sa Gazom. Uništili su do polovine izraelskih „utvrđenih“ tačaka za samo sat vremena. Ni veće vojne baze poput Kerem-Šaloma uopšte nisu bile čuvane. Nakon što su hamasovci udarili na prvu liniju utvrđenih tačaka – njih je trebalo alarmirati, ali niko nije stigao da uključi alarm.
Spolja su ih probili stari sovjetski ručni bacači granata, a vojnici su pobijeni unutar takvih baza. Tenkovi Merkava i oklopni transporteri Namer postali su laki trofeji. Jedan tenk, koji je negde bio krenuo „svojim poslom“, planuo je od kumulativne granate, bačene sa drona. Palestinci su imali i sreće: pogodili su mu rezervoare za gorivo, pa se ispostavilo da Merkava nema zaštitu za svoje spoljne rezervoare za gorivo i da ti tenkovi uopšte nisu prilagođeni odbrani ni od primitivnih dronova.
Izraelci nikada nisu naišli na nešto slično, pa im nije ni palo na pamet da štite svoje tenkove od dronova. Grupe Palestinaca iskrcanih iz čamaca ušle su u centre velikih gradova na obali. Zapalile su zgradu policije u Aškelonu i jednostavno se stacionirali u centru grada u blizini picerije, pucajući na sve oko sebe. Samo tu su bile stotine civilnih.
Kibuci i jevrejska naselja uopšte nisu bili zaštićeni. Nekada su to bila najutvrđenija naselja na svetu. Tamo su bile jedinice za samoodbranu, a u rabinovoj kući su držane zaliha oružja. A sada su Arapi jednostavno oterali stanovnike više kibuca duboko u Gazu da bi stvorili „fond za razmenu“. Dogodili su se i spontani pogromi u Negevu i naseljima oko Jerusalima, za koje je i jevrejsko stanovništvo bilo nespremno. Istovremeno, nekoliko hiljada raketa iz Gaze palo je na Izrael odjednom. Ispostavilo se da PVO-sistem Gvozdena kupola, koji je dugi niz godina predstavljan kao najnapredniji na svetu, ne može da se nosi sa takvim udarom. Rakete su padale čak i na Haifu, odnosno cela teritorija Izraela od juga do severa bila je bespomoćna. Hamasove rakete jesu primitivne, ali kada ih ima na hiljade, svaki PVO sistem je beskoristan. Dvanaest raketa PVO ne može istovremeno da obara dve hiljade ciljeva.
Čitavu izraelsku liniju odbrane od Gaze Palestinci su uništili za tri sata i vatra prebacili duboko na teritoriju Izraela. Neke od arapskih diverzantskih grupa vratile su se u Gazu sa trofejima i zarobljenicima.
Deo hamasovacva se utvrdio u nekoliko naselja na unapred određenim mestima kao što su lokalne policijske stanice i vojne baze.
Arapi su unapred znali ciljeve, imali su napredne rute, a grupe su koordinirale svoje akcije. Znali su komunikacijske frekvencije i bezbednosne lozinke. To znači da su „snimanje terena“ i izrada plana trajali najmanje šest meseci. MOSAD i Šin Bet (izraelska kontraobaveštajna služba) smatraju jednim od svojih prioritetnih ciljeva kontrolu nad Hamasovim nabavkama oružja i materijala za proizvodnju projektila. A preventivni udari na Gazu izvode se uglavnom po lokacijama za proizvodnju raketa i skladištima. Pa kako se onda dogodilo da je Hamas uspeo da u jednom danu u dve salve ispali nekoliko hiljada raketa na Izrael?
Stotine ljudi su učestvovale u pripremi napada. Ali, MOSAD i Šin Bet nisu ništa znali. Ispostavilo se da izraelske snage bezbednosti počivaju na lovorikama pobeda prošlih generacija.
Da je izraelska vojska prespavala promene u borbenim taktikama koje se dešavaju u sukobima upravo sada. U Tel Avivu je nekoliko sati vladao haos. Vojni vrh je bio u komi. Još nije dao jasan odgovor kako je sve moglo da se desi.
Jasno je da će odgovor Izraela biti okrutan i demonstrativan. Međutim, prvi udar je propušten, iako je pripreman pod samim nosom izraelske obaveštajne i kontraobaveštajne službe.
Netanjahu je saopštio da je spreman da zbriše Gazu sa lica zemlje, što automatski znači krvoproliće, uključujući i civilno stanovništvo.
Dok Izraelci budu čistili naselja od arapskih grupa, MOSAD će otkriti čitave podrume i rovove ispunjene telima izraelskih vojnika.
Izraelci nisu imali ovakve gubitke mnogo decenija.
Jasno je da je Izrael tehnološki jači. Ako bude dosledan, pre ili kasnije će se postići nivo razaranja u Gazi koji će Tel Aviv moći da nazove pobedom. Ali, Arapi su već uradili glavnu stvar: uništili su mitove o izraelskim odbrambenim sistemima, a ta moralna pobeda je mnogo važnija od čisto vojnih kontraudara koje jevrejska država izvodi protiv njih.
Ovo što se dogodilo može izmeniti celokupnu vojno-političku strukturu Bliskog istoka i dovesti do pojave novih saveza i novih linija fronta.
