Pismo od 14. decembra 1942, požutjeli list papira, gusto ispisan pisaćom mašinom, nedavno je pronađeno u Vatikanskom apostolskom arhivu.
Ono daje novi odgovor na pitanja o kojima se raspravljalo decenijama: Šta je papa Pije XII znao o zločinima u nacističkoj Nemačkoj i zašto se tome nije usprotivio?
Ovaj dokument uklanja svaku sumnju, to je fundamentalni dokaz da je papa dobijao vijesti o nacističkim zločinima u vrijeme kada su se oni odvijali.
Sadržaj pisma
Pismo staro više od 80 godina obaviještava Vatikan da se kod Rave Ruske (sada u Ukrajini na granici sa Poljskom), odnosno u krematorijumima obližnjeg njemačkog logora za istrebljenje Belzec – svakodnevno spaljuju tijela i do 6.000 ljudi, uglavnom Jevreja i Poljaka. Mašina smrti je opisana u svom svom neizrecivom užasu.
Potvrđuje se i ono što je rečeno o Aušvicu, očigledno u nekom ranijem pismu – koje za sada još nije pronađeno.
Kome je pismo upućeno?
Pismo je upućeno privatnom sekretaru pape Pija XII, Njemcu Robertu Lajberu (1887 – 1967).
On je još od 1917. bio lični asistent Italijana Euđenija Pačelija kada je ovaj postavljen za nuncija – prvo Bavarske u Minhenu, a potom 1920. cijele Njemačku u Berlinu. Potom je sa Pačelijem otišao u Rim kada je ovaj bio tamo pozvan, gdje je kasnije postao papa Pije XII na svoj 63. rođendan, 2. marta 1939.
Ko ga je napisao?
Pismo je „svom prijatelju“ uputio njemački jezuita Lotar Kenig (1906-1946). Kenig je bio član takozvanog Kruga Krajzau (Kreisauer Kreis) u istočnoj Pruskoj (sada Poljska), male grupe ljudi – katolika, protestanata, plemstva i radničkih vođa – koja je bila protiv nacista.
Krug se sastojao od „unutrašnjeg kruga” od oko 20 ljudi i otprilike isto toliko ljudi koji su znali za njega. Glavne ličnosti su bili grof Helmut Džejms fon Moltke i supruga Freja i grof Peter Jork fon Vartenburg, a fokus je bio na pitanjima uređenja Njemačke poslije pada nacizma.
Ko je otkrio pismo u arhivu Vatikana?
Pismo je otkrio istoričar zaposlen u arhivu Vatikana, Đovani Koko, koji kaže da je Papa Pije XII bio dobro – veoma dobro obaviješten da su nacisti sistematski i masovno ubijali Jevreje.
Alarmantna poruka u pismu sekretarijatu pape Pija glasi: Nacisti su „zaista ozbiljni“ sa istrebljenjem Jevreja i Poljaka. „To je glas iz zmajevog stomaka“, dolazi direktno iz „unutrašnjosti Trećeg rajha“, sa informacijama koje su kružile u pokretu otpora.
On ističe: „Sada smo sigurni da je ova informacija došla do papinih ušiju. Zaista je teško sada tvrditi da je bilo malo informacija ili da nisu bile vjerodostojne. U pismu govori pouzdani, veoma dobro obaviješteni izvor kome se vjeruje.“
Istoričar kaže da jezuita Lotar Kenig u pismu takođe moli za oprez i ćutanje. Možda bi to moglo biti još jedno objašnjenje za javno ćutanje pape Pija XII o nacističkim zločinima, smatra Koko.
Ovo pismo je toliko značajno jer je „jedini preostali dokaz prepiske između sekretarijata Pija XII i njemačkog civilnog otpora nacistima“, kaže Đovani Koko.
Otvaranje arhiva i nova transparentnost Vatikana
Pismo iz decembra 1942. je decenijama bilo pod ključem u Vatikanu. Marta 2019. papa Franja je najavio otvaranje dosijea iz perioda pape Pija XII a krajem oktobra te godine, do tada „Tajni arhiv“ Vatikana reformisao i preimenovao u Vatikanski apostolski arhiv.
Tačno na 144. rođendan Pija XII, 2. marta 2020. došlo je do dugo očekivanog, a kako je saopštio Vatikanski apostolski arhiv i „dugo pripremanog“ otvaranja dosijea – pripreme su trajale 14 godina.
Od tada se mogu pogledati svi dokumenti koji se odnose na pontifikat Pija XII, koji je trajao od 1939. do 1958. godine i koji obuhvata cio Drugi svjetski rat i prvu četvrtinu Hladnog rata. Radi se milionima dokumenta koji su nesređeni i samo djelom digitalizovani.
Istoričar i arhivar Vatikana Đovani Koko je prionuo na posao. I onda mu je u ruke palo pismo koje mu je privuklo pažnju „jer nije potpisano njegovim punim imenom, već sa ‘vaš Lotar’. A i početak ‘Dragi prijatelju’ ga je „podstakao da ga pažljivije pročita“.
Istraživanje Đovanija Koka, uključeno je u knjigu o papi Piju XII koju je Vatikanski apostolski arhiv objavio 18. septembra.
On od tada slobodno daje intervuje, i kako ističe njemački javni servis ARD „od svog nadređenog je dobio dozvolu za razgovor – bez nadzora, u četiri oka“.
Na pitanje da li je to znak nove transparentnosti, arhivar je odabrao diplomatski odgovor: „To svakako pokazuje da postoji volja „da se radi sa naučnom ozbiljnošću“, i na ovom mjestu istoričar zastaje na trenutak, a zatim dodaje – „i bez straha“.
Šta ovo znači za beatifikaciju pape Pija?
U Vatikanu je već nekoliko decenija u toku proces njegove beatifikacije. „Istorijska faza“ ovog procesa završena je 2009. Tadašnji njemački papa Benedikt XVI rekao je da papu Pija krase „herojske vrline“, što je jedan od uslova za beatifikaciju.
Prema pravilima Katoličke crkve, da bi se završila beatifikacija neophodan je dokaz da je papa Pije učinio čudo. Da li će dokument koji je sada pronađen uticati na tekući proces beatifikacije?
Istoričar Koko sleže ramenima: „Ne znam da li će ovaj dokument imati neku težinu. To je u nadležnosti Dikasterijuma, kaže Koko i dodaje: „Pismo nam nesumnjivo omogućava da produbimo istorijska znanja – o ovom čovjeku i njegovom vremenu.“
A priliku da se uporede različita gledišta na lik i djelo ovog kontroverznog pape, pruža i međunarodna konferencija na Papskom univerzitetu Gregorijana. Održava se od 9. do 11. oktobra na temu „Novi dokumenti iz pontifikata Pija XII i njihovo značenje za jevrejsko-hrišćanske odnose“.
