Volodimir Zelenski je verovatno razočaran. Sastanak zemalja koje podržavaju Ukrajinu, koji je trebalo da bude održan u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u zapadnoj Nemačkoj, trebalo je da pošalje snažan signal svetu.
Prvi put od početka rata, šefovi država i vlada će lično prisustvovati sastanku o Ukrajini. Sastanku na koji je poziv uputio američki predsednik Džozef Bajden. Trebalo je da dođe i u Ramštajn.
Samit je planiran samo nekoliko nedelja pre predsedničkih izbora u SAD, čiji se ishod očekuje da ima direktne posledice po Ukrajinu, odnosno pomoć koja se toj zemlji pruža. Ali Bajden je morao da otkaže posetu zbog uragana Milton. Umesto toga, ukrajinski predsednik je krenuo na turneju po evropskim prestonicama. Tokom nje će posetiti London, Pariz, Rim. I kao poslednju stanicu, Berlin, piše Dojče vele.
Situacija nije jednostavna
Situacija za Zelenskog nije jednostavna. On je u Vašingtonu već izneo svoj “plan za pobedu”. Istovremeno, nije naišao na veliko oduševljenje, posebno zbog činjenice da u planu nema mnogo novih elemenata. Sudeče po pisanju američkih medija, Zelenski je tražio još veću vojnu pomoć, odnosno tražio je i dozvolu ukrajinskoj vojsci da koristi zapadno oružje velikog dometa za gađanje ciljeva u Rusiji.
Međutim, u Vašingtonu za to nije dobio “zeleno svetlo”. Savezni kancelar Šolc, koji radije deluje u koordinaciji sa Bajdenom u takvim stvarima, rekao je da ne bi podržao tu ideju, čak i ako Bajden dozvoli Ukrajincima da koriste oružje za dejstva duboko na teritoriji Rusije.
Zelenski je tako naišao na skepticizam svojih najvažnijih partnera.
“Nažalost, mora se zaključiti da smo u fazi u kojoj mnogi partneri Ukrajine, posebno veliki partneri, ionako samo saopštavaju ono što su već najavili. A one stvari koje su davno najavljivali kao pomoć Ukrajini samo se predstavljaju u novom ruhu, ali u stvari nema ni novih stvari ni po pitanju kvaliteta ni kvantiteta”, kaže nemački stručnjak za bezbednost Niko Lange.
Kakva je situacija na ratištu?
Istovremeno, čini se da situacija na prvoj liniji fronta za Ukrajinu trenutno nije preterano ružičasta. Čak i pripadnici vojnih snaga te zemlje priznaju da su ukrajinske snage pod pritiskom, kako na istočnom tako i na južnom frontu. Trenutna situacija nimalo ne “miriše” na preokret na ratištu, preokret koji se možda nazirao pre nekoliko nedelja, posle ukrajinskog upada na rusku teritoriju kod Kurske oblasti.
Upravo suprotno: ukrajinska vojska je u defanzivi. Vojna komanda je početkom oktobra saopštila da se ukrajinske snage moraju povući iz grada Vugledara na istoku zemlje, koji je od početka rata bio poprište žestokih borbi. Razlog su bili žestoki ruski napadi.
Niko Lange, međutim, gleda na situaciju nešto optimističnije.
“Rusija ne ostvaruje svoje ciljeve, iako napreduje u Donbasu, ali je daleko od toga da povrati čitav Donbas 2024. Osim toga, Rusija nije oslobodila Kursku oblast. To znači da zapravo ne bi zauzela toliko resursa da Ukrajina bude u stanju da izvrši pritisak na Rusiju.” Ali na Zapadu nedostaje odlučnost i plan o tome šta bi zapravo trebalo da bude cilj ove podrške, kaže Lange: “Nažalost, mit da je Rusija na kraju krajeva beskrajno jaka i dalje je prisutan u glavama ljudi.”
AfD i BSW žele da obustave pomoć Ukrajini
Među zapadnim saveznicima se širi ratni zamor, odnosno strah od konfrontacije sa Rusijom. To se odražava i na izborne rezultate u nekim evropskim zemljama. U Austriji je, na primer, krajem septembra desničarski FPO postao najjača partija. Ona odbija da pruži pomoć Ukrajini i protivi se sankcijama EU protiv Rusije.
U Nemačkoj su u septembru održani parlamentarni izbori u tri savezne države na istoku. One stranke koje takođe žele da prekinu praksu slanja oružja u Ukrajinu su pobedile ili postigle dobre rezultate: desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i novoosnovana alijansa Sahra Vagenkneht (BSW), koja se otcepila od Die Linke (levice).
Bez BSW-a, kako stvari stoje, neće biti moguće formirati vladajuću većinu ni u jednoj od te tri savezne države, pod uslovom da većina ne želi da ima AfD za partnera. Na političku dinamiku utiče i pozicija moći koju BSW već ima, a pre nego što je bilo kakve koalicije sa tom strankom. Vodeći političari konzervativne CDU i socijaldemokrata u istočoj Nemačkoj zahtevaju da savezna vlada u Berlinu “doveo” Rusiju za pregovarački sto. Reč je o zahtevu koji se kosi sa stavovima CDU i SPD na saveznom nivou – obe strane podržavaju slanje pomoći Ukrajini.
Šolc kao kancelar mira
Međutim, savezni kancelar Olaf Šolc (SPD) se već donekle prilagodio promenjenom raspoloženju u zemlji. Sada, još češće nego pre nekoliko meseci, naglašava da se moraju istražiti sve opcije za postizanje mira. Šolc je nedavno, kao dokaz svoje spremnosti da preuzme posredničku ulogu, pokušao da pozove ruskog predsednika Vladimira Putina, ali je po svemu sudeći Kremlj “prekinuo” vezu.
To što Šolc, pak, već neko vreme blokira slanje krstarećih raketa tipa Taurus, za kojima Kijev vapi već duže vreme, spoljnopolitički stručnjak CDU Johan Vadepul smatra greškom.
“Za Ukrajinu i za evropsku bezbednost, to je više od gorke pilule”, napisao je Vadepul u odgovoru na upit DV.
“Krajnje je vreme da savezna vlada konačno isporuči Ukrajini oružje dugog dometa poput Taurus i, u skladu sa međunarodnim pravom, dozvoli Ukrajini da se bori protiv vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji, kako bi mogla efikasno da se brani. Partneri očekuju inicijativu i vođstvo Nemačke u ovoj stvari odgovornosti.”
Šta posle američkih izbora?
Za Ukrajinu je mnogo važniji od onoga što se događa u Nemačkoj ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD. Sjedinjene Države su daleko najvažnija vojna pomoć Ukrajini. Republikanac Donald Tramp rekao je u predizbornoj kampanji da SAD treba da se “izvuku” iz Ukrajine, a Zelenskog je
optužio da se protivi “dilu” sa Putinom, odnosno sporazumu koji bi okončao rat. Predsednički kandidat demokrata Kamala Haris želi da nastavi da pruža pomoć Kijevu.
Šta bi Tramp zaista mogao da uradi ili šta će uraditi ako pobedi na izborima? To je nepoznato, kaže stručnjak za bezbednost Niko Lange i objašnjava: Zato što je Tramp lud.
U svakom slučaju, sama činjenica da posle Bajdenovog odsustva Evropljani nisu mogli sami da organizuju samit o Ukrajini je negativan signal – ili nisu hteli? To pokazuje koliko su zavisni od Amerikanaca i američkog rukovodstva. Samit u Ramštjanu sa Bajdenom kao domaćinom trebalo bi da se održi kasnije. Samo je pitanje kada. Nema mnogo vremena. Izbori u SAD su 5. novembra.
