Володимир Зеленски је вероватно разочаран. Састанак земаља које подржавају Украјину, који је требало да буде одржан у америчкој војној бази Рамштајн у западној Немачкој, требало је да пошаље снажан сигнал свету.
Први пут од почетка рата, шефови држава и влада ће лично присуствовати састанку о Украјини. Састанку на који је позив упутио амерички председник Џозеф Бајден. Требало је да дође и у Рамштајн.
Самит је планиран само неколико недеља пре председничких избора у САД, чији се исход очекује да има директне последице по Украјину, односно помоћ која се тој земљи пружа. Али Бајден је морао да откаже посету због урагана Милтон. Уместо тога, украјински председник је кренуо на турнеју по европским престоницама. Током ње ће посетити Лондон, Париз, Рим. И као последњу станицу, Берлин, пише Дојче веле.
Ситуација није једноставна
Ситуација за Зеленског није једноставна. Он је у Вашингтону већ изнео свој “план за победу”. Истовремено, није наишао на велико одушевљење, посебно због чињенице да у плану нема много нових елемената. Судече по писању америчких медија, Зеленски је тражио још већу војну помоћ, односно тражио је и дозволу украјинској војсци да користи западно оружје великог домета за гађање циљева у Русији.
Међутим, у Вашингтону за то није добио “зелено светло”. Савезни канцелар Шолц, који радије делује у координацији са Бајденом у таквим стварима, рекао је да не би подржао ту идеју, чак и ако Бајден дозволи Украјинцима да користе оружје за дејства дубоко на територији Русије.
Зеленски је тако наишао на скептицизам својих најважнијих партнера.
“Нажалост, мора се закључити да смо у фази у којој многи партнери Украјине, посебно велики партнери, ионако само саопштавају оно што су већ најавили. А оне ствари које су давно најављивали као помоћ Украјини само се представљају у новом руху, али у ствари нема ни нових ствари ни по питању квалитета ни квантитета”, каже немачки стручњак за безбедност Нико Ланге.
Каква је ситуација на ратишту?
Истовремено, чини се да ситуација на првој линији фронта за Украјину тренутно није претерано ружичаста. Чак и припадници војних снага те земље признају да су украјинске снаге под притиском, како на источном тако и на јужном фронту. Тренутна ситуација нимало не “мирише” на преокрет на ратишту, преокрет који се можда назирао пре неколико недеља, после украјинског упада на руску територију код Курске области.
Управо супротно: украјинска војска је у дефанзиви. Војна команда је почетком октобра саопштила да се украјинске снаге морају повући из града Вугледара на истоку земље, који је од почетка рата био поприште жестоких борби. Разлог су били жестоки руски напади.
Нико Ланге, међутим, гледа на ситуацију нешто оптимистичније.
“Русија не остварује своје циљеве, иако напредује у Донбасу, али је далеко од тога да поврати читав Донбас 2024. Осим тога, Русија није ослободила Курску област. То значи да заправо не би заузела толико ресурса да Украјина буде у стању да изврши притисак на Русију.” Али на Западу недостаје одлучност и план о томе шта би заправо требало да буде циљ ове подршке, каже Ланге: “Нажалост, мит да је Русија на крају крајева бескрајно јака и даље је присутан у главама људи.”
AfD и BSW желе да обуставе помоћ Украјини
Међу западним савезницима се шири ратни замор, односно страх од конфронтације са Русијом. То се одражава и на изборне резултате у неким европским земљама. У Аустрији је, на пример, крајем септембра десничарски ФПО постао најјача партија. Она одбија да пружи помоћ Украјини и противи се санкцијама ЕУ против Русије.
У Немачкој су у септембру одржани парламентарни избори у три савезне државе на истоку. Оне странке које такође желе да прекину праксу слања оружја у Украјину су победиле или постигле добре резултате: десничарска Алтернатива за Немачку (AfD) и новооснована алијанса Сахра Вагенкнехт (BSW), која се отцепила од Дие Линке (левице).
Без BSW-а, како ствари стоје, неће бити могуће формирати владајућу већину ни у једној од те три савезне државе, под условом да већина не жели да има AfD за партнера. На политичку динамику утиче и позиција моћи коју BSW већ има, а пре него што је било какве коалиције са том странком. Водећи политичари конзервативне CDU и социјалдемократа у источој Немачкој захтевају да савезна влада у Берлину “довео” Русију за преговарачки сто. Реч је о захтеву који се коси са ставовима CDU и SPD на савезном нивоу – обе стране подржавају слање помоћи Украјини.
Шолц као канцелар мира
Међутим, савезни канцелар Олаф Шолц (SPD) се већ донекле прилагодио промењеном расположењу у земљи. Сада, још чешће него пре неколико месеци, наглашава да се морају истражити све опције за постизање мира. Шолц је недавно, као доказ своје спремности да преузме посредничку улогу, покушао да позове руског председника Владимира Путина, али је по свему судећи Кремљ “прекинуо” везу.
То што Шолц, пак, већ неко време блокира слање крстарећих ракета типа Taurus, за којима Кијев вапи већ дуже време, спољнополитички стручњак CDU Јохан Вадепул сматра грешком.
“За Украјину и за европску безбедност, то је више од горке пилуле”, написао је Вадепул у одговору на упит ДВ.
“Крајње је време да савезна влада коначно испоручи Украјини оружје дугог домета попут Taurus и, у складу са међународним правом, дозволи Украјини да се бори против војних циљева на руској територији, како би могла ефикасно да се брани. Партнери очекују иницијативу и вођство Немачке у овој ствари одговорности.”
Шта после америчких избора?
За Украјину је много важнији од онога што се догађа у Немачкој исход предстојећих председничких избора у САД. Сједињене Државе су далеко најважнија војна помоћ Украјини. Републиканац Доналд Трамп рекао је у предизборној кампањи да САД треба да се “извуку” из Украјине, а Зеленског је
оптужио да се противи “дилу” са Путином, односно споразуму који би окончао рат. Председнички кандидат демократа Камала Харис жели да настави да пружа помоћ Кијеву.
Шта би Трамп заиста могао да уради или шта ће урадити ако победи на изборима? То је непознато, каже стручњак за безбедност Нико Ланге и објашњава: Зато што је Трамп луд.
У сваком случају, сама чињеница да после Бајденовог одсуства Европљани нису могли сами да организују самит о Украјини је негативан сигнал – или нису хтели? То показује колико су зависни од Американаца и америчког руководства. Самит у Рамштјану са Бајденом као домаћином требало би да се одржи касније. Само је питање када. Нема много времена. Избори у САД су 5. новембра.
