Građani Ukrajine za energetsku krizu krive ne samo Rusiju, već i svoju vladu, prenosi Blumberg, pozivajući se na šefa kijevskog istraživačkog instituta „Penta“ Vladimira Fesenka.
Prema njegovim rečima, deficit struje mnogi povezuju sa njenim izvozom, što su ukrajinski zvaničnici više puta negirali, kao i korupcijom.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski ranije je rekao da će zemlja do kraja godine povećati proizvodnju gasa, u šta stručnjaci sumnjaju.
Ovog proleća i leta, rusko Ministarstvo odbrane je više puta izveštavalo o grupnim udarima na ukrajinske energetske objekte „kao odgovor na pokušaje Kijeva da nanese štetu ruskim energetskim objektima“. Poslednjih meseci oštećene su ili uništene Dnjeparska hidroelektrana, Tripoljska termoelektrana u Kijevskoj oblasti, Zmijevska termoelektrana u Harkovskoj oblasti i Ladižinska termoelektrana u Viničkoj oblasti. Zelenski je u junu rekao da je u zemlji uništeno 80 odsto toplana i trećina hidroelektrane.
Stvoren je deficit u energetskom sistemu zemlje, uvedene su planske restrikcije, a u junu Ukrajina je uvezla rekordnu količinu električne energije – 858,4 hiljade MV-č, što je 6 odsto više nego za celu 2023. godinu, piše ukrajinski Forbs. Prošle nedelje je kompanija Ukrenergo objavila da bi Ukrajina od 25. avgusta mogla da nastavi izvoz u susedne zemlje zbog smanjenja temperatura i samim tim potrošnje, ali je već sledećeg dana rusko Ministarstvo odbrane izvelo novi intenzivni napad na ukrajinske energetske objekte. U jednom broju gradova došlo je do prekida napajanja električnom energijom, što je dovelo do prekida vodosnabdevanja, a vozovi nisu saobraćali.
Blumberg piše da su mnogi Ukrajinci prinuđeni da traže opcije da prežive zimu. Ukrajinska narodna banka očekuje da će još 400 hiljada ljudi napustiti zemlju ove godine zbog stalnih restrikcija struje i napada na energetsku infrastrukturu.
