Najavljene izmene Krivičnog zakonika podelile stručnu javnost na one koji smatraju da će prosvetni radnici biti zaštićeniji i druge koji su mišljenja da je reč o krivičnopravnom populizmu
Do početka naredne školske godine prosvetni radnici bi, shodno nedavnom dogovoru između predstavnika reprezentativnih sindikata u prosveti sa jedne i ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović i ministarke pravde Maje Popović sa druge strane, trebalo da imaju sličnu krivičnopravnu zaštitu kao i advokati. Napad na njih, kako nezvanično saznajemo od nadležnih, tretiraće se kao napad na službeno lice, što bi značilo da bi oni koji se odvaže da napadnu učitelja, nastavnika ili profesora dok drži nastavu ili pak članove njihovih porodica, mogli da završe i u zatvoru.
Ukoliko se na krivičnopravnu zaštitu prosvetara primene zakonska rešenja koja važe i za advokate, vreme koje će napadač provesti iza rešetaka zavisiće od toga da li je prosvetnom radniku prilikom napada naneo lake povrede (ogrebotine, masnice) ili teške (prelom ruke, vilice). Kaznu zatvora od šest meseci do tri godine rizikovaće oni koji prosvetnom radniku ili članu njegove porodice nanesu laku telesnu povredu ili im prete upotrebom oružja. Stroža kazna, od jedne do osam godina zatvora, moći će da se izrekne onome ko učitelju, nastavniku ili profesoru ili članu njihove porodice nanese teške telesne povrede.
Dok predstavnici prosvetnih radnika i Ministarstva pravde rade na izmenama Krivičnog zakonika i navode da je cilj uvođenja novog krivičnog dela pojačana krivičnopravna zaštita prosvetara, oni koji ne dele njihovo mišljenje stava su da se radi o krivičnopravnom populizmu.
Advokat Marko Pušica smatra da je reč je o ishitrenom potezu nadležnih ministarstava koji pre svedoči o krivičnopravnom populizmu, nego o valjanoj ideji o razvoju krivičnopravne zaštite pojedinih kategorija, pa tako i naših nastavnika u školama.
Uvođenje novih inkriminacija i pooštravanje propisanih kazni nikada nije imalo delotvoran kriminalno-politički uticaj na suzbijanje kriminaliteta, ukoliko nije postojala i društvena prevencija koja se sprovodi primenom drugih propisa i drugih sredstava. Počev od 1. januara 2006, dakle od početka primene, Krivični zakonik je menjan više puta, a krivičnopravna zaštita određenih zaštitnih objekata koji se štite propisivanjem krivičnih dela je pojačavana kroz propisivanje strožih kaznenih raspona ili propisivanjem novih težih ili najtežih oblika izvršenja pojedinih krivičnih dela. Ovakav krivičnopravni ekspanzionizam je uglavnom bio prouzrokovan punitivnim populizmom koji proizlazi iz želje laičke javnosti da se učinioci krivičnih dela oštro kažnjavaju, i to po svaku cenu – kaže Pušica.
Zbog toga je, ocenjuje naš sagovornik, nužno učešće stručne javnosti u ovom procesu. Treba, smatra Pušica, konsultovati naše stručnjake iz nauke i krivičnopravne prakse, pa tek nakon toga pristupiti pripremama izmena ili dopuna Krivičnog zakonika, jer je krivičnopravna represija poslednje sredstvo koje državi stoji na raspolaganju.
– Sa druge strane, kako su učesnici tih incidentnih situacija u školama lica koja ne podležu krivičnopravnoj reakciji ili su maloletnici na koje se primenjuju odredbe posebnog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, to će ih najavljene izmene Krivičnog zakonika u delu oštrijih krivičnih sankcija praktično „zaobići” u praksi. Iz navedenog razloga su najavljene izmene i dopune krivičnog zakonika preuranjene i suvišne, jer i u samom Krivičnom zakoniku već postoje krivična dela kojima se napadi na nastavno osoblje u školama mogu sankcionisati, ali opet u skladu sa pomenutim posebnim zakonom koji uređuje materiju krivičnopravne zaštite i sankcionisanja maloletnika, uključujući i propise u oblasti socijalne zaštite lica koja ne podležu krivičnopravnoj intervenciji države – objašnjava advokat Pušica.
