Rakete ponovo lete, a gusta „magla rata“ spustila se nad Bliskim istokom. Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi moglo da bude potrebno četiri do pet nedelja, ili čak i duže, da Sjedinjene Države postignu svoje ciljeve – kakvi god oni bili. U uslovima vrućeg rata, to je čitava večnost u svetu nestalnih i nervoznih finansijskih tržišta.
Ipak, do sada su tržišta pokazala iznenađujuću smirenost. Možda, kako primećuje analitičarka Iv Smit, zato što su „predrasude i zapadna kontrola narativa uspele da održe ideju da će sukob biti kratak i da će se Iran vratiti za pregovarački sto nakon što mu Sjedinjene Države ‘polome noge’, ili još bolje – da će zemlja brzo upasti u građanske nemire koji bi omogućili smenu režima ili čak njegovu balkanizaciju“.
Energetska tržišta kao prvi barometar krize
Ključno pitanje je da li će ova relativna otpornost tržišta potrajati. Svi pažljivo prate moreuz Hormuz, kao i kretanje cena nafte. U ovakvim krizama upravo cena nafte postaje signal koji druge klase imovine prate.
Iran je zapretio svakom brodu koji prođe kroz moreuz, dok je Tramp ponudio da te brodove „osigura po razumnoj ceni“, uz pratnju američke mornarice. Cena nafte je blago porasla, ali kretanja su za sada disciplinovana – mnogo umerenija nego što su mnogi očekivali. Čini se da tržišta još uvek ne računaju na dugotrajan prekid isporuka.
Tome svakako pomaže činjenica da su Sjedinjene Države danas najveći proizvođač sirove nafte na svetu i obično treći najveći izvoznik. To znači da bi eventualna blokada prvo pogodila Aziju i Evropu, dok bi Sjedinjene Države imale izvesni „jastuk“ – nešto što u prethodnim bliskoistočnim ratovima nisu imale.
Problem gasa: potencijalno veća opasnost
Možda još veći razlog za zabrinutost predstavlja situacija sa prirodnim gasom. Evropske cene gasa skočile su za oko 30 odsto nakon napada na postrojenja za preradu tečnog prirodnog gasa kompanije KatarEnerdži.
Ovde ne postoji lako rešenje. Katar obezbeđuje oko 20 odsto svetskog snabdevanja tečnim prirodnim gasom. Ako taj izvor nestane, već zategnuto tržište moglo bi da doživi pravu eksploziju cena.
Norveški ministar energetike već je nagovestio da bi Evropa, „podvijenog repa“, mogla ponovo da se okrene ruskoj energiji.
Rat i nestabilnost tržišta
Rat je uvek destabilizujući faktor, a kada se odvija na Bliskom istoku, energetska tržišta odmah dolaze u centar pažnje. To smo videli mnogo puta u prošlosti.
U ovom trenutku tržišta reaguju gotovo isključivo na naslove u medijima. Ipak, čak i u vremenima kada vesti stižu iz minuta u minut, ponekad je korisno odmaknuti se od buke i posmatrati stvari iz strukturne perspektive.
Cena finansijalizacije američke ekonomije
Jedna od karakteristika sila koje gube globalnu dominaciju jeste da često imaju duboke slabosti koje mogu dugo da ostanu skrivene. U slučaju Sjedinjenih Država, slabost može biti erozija industrijske baze i snažna finansijalizacija ekonomije.
Gubitak industrijskih kapaciteta doveo je do toga da se Sjedinjene Države oslanjaju na skupo, visokotehnološko naoružanje, umesto na količinu potrebnu za dugotrajan rat. Pored toga, odbrambena industrija zavisi od lanaca snabdevanja koji uključuju i Kinu.
Tramp tvrdi da Sjedinjene Države imaju gotovo „neograničene“ zalihe municije nakon što su obustavile pomoć Ukrajini. Ipak, mnogi veruju da bi, ako se intenzivni udari nastave, zalihe određenih ključnih raketa mogle brzo da se istroše.
Prema nekim procenama, Sjedinjene Države su u prva tri dana rata upotrebile količinu krstarećih raketa Tomahavk koja odgovara petogodišnjoj proizvodnji. Takođe se zna da su presretači sistema Patriot već na niskom nivou.
Ispada da se vodi trka: da li će iranski lanseri raketa biti uništeni brže nego što će se američke zalihe presretača isprazniti.
Velika zavisnost od finansijskih tržišta
Finansijska strana priče nije ništa manje važna. Kako se američka ekonomija deindustrijalizovala, sve veći deo nacionalnog dohotka postao je povezan sa cenama finansijske imovine.
To znači da pad vrednosti akcija i drugih investicija ima ogromne posledice – čak i za poreske prihode države.
Takozvani „balon svega“ iz 2021. godine, kada su mnoge vrste imovine dostigle rekordne vrednosti, doveo je do ogromnog rasta poreskih prihoda u narednoj godini – čak 21 odsto. Kada je Federalne rezerve podigle kamatne stope 2022, finansijska tržišta su pala, a već sledeće godine poreski prihodi su se smanjili, što je dovelo do naglog rasta budžetskog deficita.
Ovde se javlja opasna negativna spirala: više kamatne stope snižavaju cene imovine, manji prihodi od poreza smanjuju budžet, a istovremeno rastu troškovi servisiranja duga
Rezultat je – još veće zaduživanje države.
Berza i američka srednja klasa
Danas je oko polovine američkih domaćinstava direktno izloženo berzi – preko penzionih fondova, investicionih fondova ili brokerskih računa.
U prošlosti je zdravlje berze bilo uglavnom briga Volstrita. Danas je ono direktno povezano sa finansijskom sigurnošću američke srednje klase.
Iako se to u ratnim uslovima čini kao daleka tema, ovi faktori predstavljaju stvarna strukturna ograničenja.
Za sada su berze samo blago oslabile, bez panične prodaje. Ali ako prodaja počne da se ubrzava, to bi vrlo brzo moglo da postane glavna tema svetskih medija.
Osetljivost američkog tržišta obveznica
Još osetljivije od berze je tržište američkih državnih obveznica. Upravo je ono pravi „vodovod“ globalnog finansijskog sistema.
Kada prinosi na američke obveznice rastu, finansijski uslovi se istovremeno pooštravaju širom sveta.
U visoko zaduženom sistemu poput američkog, nagle promene na ovom tržištu mogu biti izuzetno opasne.
Kada su tržišta naterala Trampa na povlačenje?
Dobar primer osetljivosti tržišta dogodio se prošle godine kada je Tramp najavio uvođenje opštih carina od 10 odsto na svu uvoznu robu.
Berze su odmah pale, ali administracija nije odustala. Međutim, kada su prinosi na desetogodišnje američke obveznice skočili sa 3,96 na oko 4,40 odsto za samo nekoliko dana, situacija se dramatično promenila.
Suočen sa mogućnošću ozbiljne finansijske nestabilnosti, Tramp je na kraju odložio većinu carina – potez koji je mnogima delovao kao poraz.
Taj događaj je pokazao koliko političke odluke mogu biti ograničene reakcijom finansijskih tržišta.
U kom pravcu se situacija može kretati?
Za sada nema znakova potpune nestabilnosti na tržištu američkih obveznica. U vremenima globalne krize kapital često traži sigurno utočište u dolaru – čak i kada su Sjedinjene Države uzrok krize.
Ipak, prinosi na obveznice postepeno rastu zbog straha od inflacije koja bi mogla da bude izazvana dugotrajnim ratom.
Investitori se tako nalaze između dva suprotna faktora: dolara kao sigurnog utočišta i straha od infalcije i rasta kamatnih stopa.
Ako bi došlo do većih poremećaja u snabdevanju energijom, prinosi bi mogli naglo da skoče – što bi administraciju stavilo pred težak izbor između nastavka rata i rizika od finansijske krize.
Ograničenja američke moći
Sjedinjene Države su dugo imale korist od percepcije da mogu da „pomrače sunce“ avionima i raketama. Međutim, odvraćanje zasnovano na toj slici funkcioniše sve dok neko nije spreman da proveri šta se zaista krije iza nje.
Do sada niko nije ozbiljno testirao taj blef, iako je rat u Ukrajini već nagovestio postojanje slabih tačaka.
Ostaje da se vidi da li će upravo ovaj sukob razotkriti dublje slabosti.
Tržišta kao nova institucionalna kontrola
Sjedinjene Države i Izrael trenutno deluju sa velikom dozom samopouzdanja, a institucionalne kontrole političkih odluka deluju sve slabije.
Ipak, finansijska tržišta bi mogla da postanu svojevrsna zamena za te kontrolne mehanizme. Jer država koja ne može da izdrži pomeranje kamatnih stopa od 50 baznih poena – po definiciji ima ograničen manevarski prostor.
Krhka ravnoteža američke moći
Čitav sistem američke globalne moći počiva na veoma osetljivoj finansijskoj ravnoteži u ekonomiji koja je duboko zadužena i snažno finansijalizovana.
A rat – po svojoj prirodi – uvek destabilizuje.
Što ovaj sukob bude duže trajao, to će ta ravnoteža biti sve više stavljana na probu.
