Vlada Bugarske je u decembru prošle godine podnela ostavku nakon masovnih protesta u ovoj zemlji. Predsednik Rumen Radev se takođe, tokom demonstracija, pridružio pozivima za ostavku. Međutim, neki analitičari veruju da protesti nisu bili jedini razlog za ostavku; u igri su bili i drugi motivi: da se izbori vremenski poklope sa prognoziranim problemima, vezanim za ulazak u evrozonu.
DRAMA U VEZI IZBORA PREMIJERA
Predsednik Rumen Radev je u ponedeljak u svom obraćanju bugarskom narodu rekao da zvanično podnosi ostavku 20. januara. Ovaj korak Radeva potvrđuje glasine da će osnovati sopstvenu partiju koja bi mogla učestvovati na prvim narednim izborima. Podrška koju Radev uživa u javnosti daleko je iznad one kojom se mogu pohvaliti njegovi politički oponenti pa bi politički pejzaž u zemlji uskoro mogao biti značajno promenjen. Dužnost predsednika preuzeće dosadašnja potpredsednica Ilijana Jotova koja će imenovati tehničku vladu. Podrška Radeva protestima nakon kojih je Vlada podnela ostavku, kao i njegovi dosadašnji potezi, sada dobijaju novu dimenziju. Neretki su i glasovi koji tvrde da Radev uživa podršku nove američke administracije. Takva nagađanja bi uskoro mogla biti potvrđena ili demantovana. Ono što se sa sigurnošću može reći je da predstoje ozbiljne promene u raspodeli i uticaju političkih snaga u zemlji.
Na pomolu je i drama u vezi sa tim ko će biti izabran za vršioca dužnosti predsednika Vlade, jer je Narodno sobranje pre izvesnog vremena ograničilo broj lica koje predsednik može izabrati za vršioca dužnosti premijera, lišivši ga tako slobode izbora. Izmene Ustava Republike Bugarske, kojima je ograničeno pravo predsednika da slobodno imenuje vršioca dužnosti premijera, usvojene su u decembru 2023. godine. Usvojilo ih je tadašnja vladajuća većina – GERB, PP–DB, DPS. Predsednik više ne može po sopstvenom nahođenju imenovati bilo koju osobu na dužnost vršioca dužnosti premijera, već je dužan da bira iz ograničenog kruga najviših državnih funkcionera, takozvanog „domaćeg registra“: predsednika Narodnog sobranja, guvernera ili zamenika guvernera Bugarske narodne banke, predsednika ili zamenika predsednika Državne revizorske institucije, ombudsmana ili zamenika ombudsmana.
Istovremeno su unete i druge izmene – uveden je novi princip kontinuiteta parlamentarnog mandata: Narodno sobranje nastavlja da funkcioniše i radi dok sledeći parlament ne preuzme dužnost nakon izbora. To važi i za vreme mandata tehničke vlade: parlament se, za razliku od ranije, ne raspušta, već nastavlja da zaseda, vrši nadzor nad vladom, donosi zakone i saslušava ministre. Protiv ovih izmena podnete su žalbe Ustavnom sudu. Rezultat glasanja u delu koji se odnosi na vršioca dužnosti vlade i kontinuitet parlamenta bio je 6 : 6, odnosno jednak broj glasova, usled čega Ustavni sud nije proglasio te odredbe neustavnim i one su ostale na snazi.
Kako se približavaju novi prevremeni parlamentarni izbori, ponovo postaju aktuelna pitanja takozvanog zatvorenog spiska državnih funkcionera iz kojeg predsednik imenuje vršioca dužnosti premijera, načina sprovođenja izbora i Izbornog zakona, kao i pitanje legitimiteta vlade koja je već u ostavci, budući da su i po tom osnovu Ustavnom sudu podnete žalbe. O ovom pitanju će takođe biti reči u nastavku.
KOLOSALNE RAZMERE BEZAKONJA
U decembru je u Sofiji održan forum na temu: „Izbori i narodni suverenitet. Izmena izbornog zakonodavstva“. Organizatori su bili bugarska Nacionalna asocijacija „Bezbednost“, Pokret „Dojran – 2025“ i Nacionalni pokret „Narodni suverenitet“. Učesnici su se založili za izmenu izbornog zakonodavstva i održavanje Nacionalnog okruglog stola u februaru 2026. godine.
Moderator skupa bila je dr Marija Musorlijeva – advokat i stručnjak za izborno pravo, bivša potpredsednica i članica Centralne izborne komisije, sa više od 20 godina prakse i jasno izgrađenim stavovima po pitanjima izbornog procesa i zakonitosti.
U razgovoru za naš portal ona govori o osnovnoj ideji foruma i ističe da ideja Okruglog stola, povezana sa prepisivanjem društvenog ugovora u državi, postoji još od 2013. godine, a u ovom konkretnom slučaju potiče od diplomate Vladimira Šejtanova. Musorlijeva naglašava da je „nezakonitost u svim sferama života poprimila kolosalne razmere i da se sve jasnije kristališe ideja da se ponovi da se obnovi pravno-institucionalni model prvog Okruglog stola.“
Takođe je navela da su već održani okrugli stolovi o energetici, da se priprema isti takav o prehrambenom suverenitetu i drugim temama.
NACIONALNI SUVERENITET JE POGAŽEN
Doktor Musorlijeva je izdvojila nastup advokatice Aneli Čobanove tokom diskusije.
Poslednje obraćanje Ustavnom sudu odnosilo se na nelegitimnost izbora premijera, strukture Ministarskog saveta i samog Ministarskog saveta kao tela, istakla je advokat Aneli Čobanova tokom skupa i podsetila:
„Nakon što je Ustavni sud doneo odluku i proglasio 16 narodnih poslanika nezakonito izabranim, izračunali smo da je osmoro od njih glasalo za strukturu Ministarskog saveta, što znači da su od 125 lica koja su glasala za te odluke, one usvojene sa 117 glasova, što je ispod zakonom propisanog minimuma.“
Advokat Čobanova je pojasnila:
„To znači da je Narodno sobranje nelegitimno, ali da je i sama vlada tokom celog perioda bila nelegitimna, iako je donosila strateški važne i izuzetno pogubne odluke za bugarski narod.“
Ona je postupke Narodnog sobranja u odbacivanju zahteva za raspisivanje referenduma, koji su bili podneti u zakonski predviđenom roku i morali biti dopušteni i blagovremeno razmatrani, ocenila kao grubo kršenje članova 2 i 3 Ustava. Takođe je komentarisala razmatranje u parlamentu predloga za referendum o levu i evru i naglasila da je on unet u skupštinsku salu „u trenutku kada je već sve bilo predodređeno, odnosno kada više nije postojala mogućnost da se vrate svi procesi koji su bili pokrenuti radi prelaska sa naše nacionalne valute na zajedničku evropsku. Kao rezultat, nacionalni suverenitet je pogažen, a narod, volja naroda, bačena je na kolena.“
MANIPULACIJE U TURSKOJ
Vraćajući se na razgovor sa dr Marijom Musorlijevom i njen komentar u vezi sa odlukom Ustavnog suda da poništi izbor dela poslanika, istakla je da je zapravo podneta tužba za poništavanje izbora, a alternativno – za delimičnu kasaciju, što se kasnije i dogodilo. Još je zanimljivije to što Ustavni sud sam određuje u kojim biračkim mestima će poništiti izbore. Kako navodi:
„Da su izabrana druga biračka mesta, na primer, Kiselova ne bi bila izabrana, kao ni Temenužka Petkova. Oni ne biraju ta biračka mesta. Biraju ona iz kojih treba da izađu upravo određeni poslanici. Ali na ovaj ili onaj način, ovi poslanici, pre nego što je njihov izbor proglašen nevažećim, glasali su sa ukupno 125 glasova za Željazkovljev kabinet, a kada je njihov izbor proglašen nevažećim, Željazkovljev kabinet je, u suštini, izabran nelegitimno.“
Tokom diskusije, koju je vodila Musorlijeva, razmatrana je i potreba za sveobuhvatnom revizijom društvenog ugovora.
Ona se osvrnula i na probleme glasanja u Turskoj i u inostranstvu uopšte, gde, prema njenim rečima, postoje izuzetno teška kršenja zakona.
Dodala je: „Zbog toga su me i uklonili iz Centralne izborne komisije – telefonskim pozivima i dogovorom političkih snaga.“
Ispričala je da je 2018. godine pokušala da uvede red u glasanje bugarskih građana u Turskoj. Obučeno je 100 mladih ljudi i, kao članica CIK-a i rukovodilac izbora u inostranstvu, imala je mogućnost da rasporedi po dve osobe u svaku biračku sekciju, kako bi se sprečile zloupotrebe, jer ako ostane samo jedna osoba i ona nakratko izađe, na primer u toalet, takvi trenuci se koriste za „punjenje“ glasačkih kutija listićima. Naglasila je da sve njeni kolege koje se neposredno bave izbornim procesom znaju da je broj ljudi koji navodno glasaju u Turskoj fizički nemoguće obraditi u predviđenom vremenu.
O problemima izbora u Turskoj govorio je tokom diskusije i penzionisani pukovnik Čavdar Petrov, predsednik bugarske Nacionalne asocijacije „Bezbednost“.
NAROD SE NE PITA
Pukovnik Petrov je komentarisao i drugo suštinsko pitanje, koje se ne odnosi samo na izbore, već i na društveni ugovor u celini:
„Postojeći izborni zakon u mnogo čemu podseća na model takozvanog demokratskog socijalizma. Savremena neoliberalna evroatlantska demokratija takođe se sprovodi odozgo nadole, bez obraćanja suverenu, čime se krši prvi član Ustava Republike Bugarske. Nijedan značajan događaj posle 1989. godine nije usvojen nakon obraćanja suverenu. Naš ulazak u Evropsku uniju, u NATO, zatvaranje četvrtog i petog bloka atomske elektrane AES „Kozloduj“, AES „Belene“. Sada – ubrzani ulazak u evrozonu i uništavanje bugarskog leva. Odluke je donosila šaka političara, samoproglašenih mesija, a u stvarnosti — potkupljivih izvršilaca tuđih interesa, kao da narod, bugarski narod, ne postoji.
Očigledno je da nas očekuju izbori. Sa ovakvim zakonom status kvo se neće promeniti, i uz manje nijanse, procenat gore ili dole, sve će ostati isto.
Nisam stručnjak, nisam pravnik, ali kao običan čovek, čitajući zakon, vidim da je on napravljen tako da podržava one na vlasti i stranke koje oni predstavljaju, a da zanemaruje volju naroda. U poslednje vreme sve stranke govore o izmenama Izbornog zakonika, ali su one kozmetičke, služe da se zamažu oči ljudima, posebno onima koji danas protestuju, i usmerene su na očuvanje postojećeg modela upravljanja. Zato su uključene socijalne agencije, veliki mediji, plaćeni novinari, koji su uspostavili cenzuru nad drugačijim mišljenjem.
Možemo li da prevrnemo piramidu – da suveren bude na vrhu, a stranke i političari da izvršavaju zahteve naroda, odnosno da budu na dnu? Neophodno je hitno zahtevati izmenu izbornog zakona. U član drugi zakona treba uneti odredbu da se i Centralna izborna komisija bira od strane suverena, naroda, kako bi se prekinula ili umanjila njena zavisnost od političkih stranaka koje su je imenovale. Članovi CIK-a tada će moći da donose slobodne i zakonite odluke, nezavisno od stranaka; upravo oni treba da izrade normativni okvir za formiranje okružnih i sekcijskih izbornih komisija i za građanski nadzor nad njihovim radom.
Prema različitim medijskim podacima, birački spiskovi u Centralnoj izbornoj komisiji i u GRAO-u („Građanska registracija i administrativna služba“) razlikuju se za 500.000 do 1.000.000 ljudi. Ta razlika daje ozbiljan osnov za sumnju da se sprovode masovne manipulacije u korist pojedinih stranaka. Vreme je da nadležni državni organi ujednače te spiskove“, pozvao je pukovnik Petrov.
GLASANJE NA DVA MESTA
Petrov je takođe skrenuo pažnju na zakon o dvojnom državljanstvu i predložio mere radi sprečavanja da isti građani glasaju na dva mesta. Petrov je naveo primer problematičnih izbora u Turskoj:
Dva puta sam bio predsednik SIK-a (predsednik izborne komisije biračkog mesta) u Turskoj. Ministarstvo spoljnih poslova nam je dostavljalo spisak od 500 lica sa imenima i bugarskim ličnim dokumentima, po kome je trebalo da se sprovede glasanje. U praksi se od tih 500 pojavljivalo samo 10–15 odsto, a udruženja iseljenika su dovozila 700–800 ljudi u jednu biračku sekciju. Po nalogu CIK-a morali smo da upisujemo ta lica u spiskove, bez mogućnosti da proverimo da li su im dokumenta autentična i da li su već glasali na drugom mestu. Na prijavljene nepravilnosti CIK tada nije reagovao.
Tri, četiri meseca kasnije izvršio sam proveru u Ministarstvu spoljnih poslova. Protokoli su se nalazili u podrumu i niko ih nije pregledao. Zato ostaje pitanje – može li se falsifikovati sve.“
Po mišljenju pukovnika Petrova, trebalo bi uvesti pravilo da narodni poslanik može biti biran najviše na dva puna mandata, odnosno na osam godina.
POSTOJI LI POUZDAN SOFTVER?
Vratimo se intervjuu sa dr Marijom Musorlijevom.
Još jedna aktuelna tema u vezi sa predstojećim izborima jesu mašine i papirni listići. Po njenom mišljenju, sa važećim Izbornim zakonikom nije presudno da li se glasa na papiru ili putem mašina – u oba slučaja javljaju se ozbiljna pitanja u vezi sa izborima.
Ona je istakla:
„Mašine koje su kupljene danas su izuzetno aktuelno pitanje, a pre dva dana je na stranici Ilona Maska objavljeno veoma obimno izlaganje… Dugo smo govorili da postoji kompanija ‘Smartmatik’ (Smartmatic)… Oni su postepeno ušli u saradnju sa Ciela Norma…“
Dodala je da postoji izveštaj koji je naručio CIK, a koji pokušavaju da sakriju, i u kome se navodi da ne postoje pouzdane mašine, niti pouzdan softver za njih, kao i da je Ilon Mask posebno pisao o softveru mašina Smartmatic, koje su identične onima koje se koriste u Venecueli i o kojima je mnogo bilo reči. Drugi problem predstavlja odsustvo IT stručnjaka u CIK-u i činjenica da oni u praksi nisu u stanju da kontrolišu softver.
Dr Marija Musorlijeva je navela da je prvi deo decembarske rasprave bio usmeren na utvrđivanje okvira nezakonitosti. Međutim, sledi drugi deo, u kojem će učestvovati isključivo stručnjaci. Cilj će biti pronalaženje rešenja, jer postojeći Izborni zakonik kompromituje izbore. Stručnjaci traže kontakt i podršku političkih stranaka u tim naporima.
„PREPOROD“ ZA IZMENU IZBORNOG ZAKONIKA
Stranka „Preporod“ je u međuvremenu podnela svoje predloge za izmenu Izbornog zakonika, koji već duže vreme čekaju drugo čitanje u parlamentu.
Među predloženim izmenama, između ostalog, nalaze se: ograničenje na najviše 20 biračkih mesta u svakoj zemlji van EU; ograničenje broja elektronskih prijava po jednoj IP-adresi radi sprečavanja zloupotreba; ukidanje posredničke uloge „Informacionog servisa“ u izbornom procesu, tako da sve radnje obavljaju isključivo državni organi; isključivo mašinsko glasanje uz obavezno brojanje mašinskih odštampanih listića; proširenje sastava CIK-a na 25 članova u skladu sa aktuelnim odnosom parlamentarnih grupa nakon poslednjih izbora; pooštreni uslovi za članove CIK-a – deset godina iskustva u oblasti prava, javne uprave ili izbornog procesa, politička neopredeljenost i odsustvo takve u poslednje tri godine i do dve godine nakon isteka mandata; zabrana da pratioci pomažu pri glasanju na mašini i drugo.
Izbori u zemlji poslednjih godina u celini izazivaju sumnju kod Bugara. Često se pominje pad izlaznosti i nizak nivo poverenja u političke stranke.
CHATGPT: KUPOVINA GLASOVA- JAVNA TAJNA
U poslednje vreme postalo je popularno pitati platforme veštačke inteligencije za mišljenje. Zato smo postavili pitanje – zašto Bugari ne veruju izborima?
ChatGPT navodi sledeće razloge: učestali izbori i politička nestabilnost; odsustvo stvarnih promena nakon glasanja; skandali u vezi sa izbornim procesom; sumnje u kupovinu i kontrolisano glasanje; problemi sa mašinskim glasanjem i softverom; protivrečne odluke CIK-a; utisak da se pravila prilagođavaju interesima trenutno moćnih; blage sankcije i izostanak posledica; opšte nepoverenje u institucije; polarizacija i međusobne optužbe za falsifikovanje i spoljni uticaj; kupovina glasova kao „javna tajna“; odsustvo stranaka i kandidata koji zaista zastupaju interese građana.
Grok navodi slične razloge: kupovina glasova i korporativno glasanje; nakon 2021. godine skoro svaki parlament je značajan deo društva smatrao nelegitimnim; poslednji parlamenti izabrani su uz izuzetno nisku izlaznost (ispod 35–40 odsto); Ustavni sud je 2024–2025. godine poništio izbore desetina poslanika zbog nepravilnosti u biračkim mestima; većina građana smatra da parlament ne odražava stvarnu volju naroda, već je rezultat mašinskih manipulacija, zamenjenih zapisnika i falsifikovanih spiskova; odsustvo stvarne alternative i „uvek ista lica“.
Očigledno je da Bugarsku očekuju još jedni vanredni izbori. Po mišljenju brojnih stručnjaka, oni će biti prvi, ali ne i jedini vanredni parlamentarni izbori ove godine. Pitanje pod kojim uslovima će biti održani ostaje otvoreno.
Zanimljivo je istaći da od 2009. godine u Bugarskoj nijedna redovna vlada nije izdržala ceo mandat. Vlade su padale pre isteka mandata tokom prvog i drugog kabineta Bojka Borisova, vlade Plamena Orešarskog, Kirila Petkova i sadašnje vlade u ostavci na čelu sa Rosenom Željazkovim.
Tedi Angelova
