Ракете поново лете, а густа „магла рата“ спустила се над Блиским истоком. Председник САД Доналд Трамп изјавио је да би могло да буде потребно четири до пет недеља, или чак и дуже, да Сједињене Државе постигну своје циљеве – какви год они били. У условима врућег рата, то је читава вечност у свету несталних и нервозних финансијских тржишта.
Ипак, до сада су тржишта показала изненађујућу смиреност. Можда, како примећује аналитичарка Ив Смит, зато што су „предрасуде и западна контрола наратива успеле да одрже идеју да ће сукоб бити кратак и да ће се Иран вратити за преговарачки сто након што му Сједињене Државе ‘поломе ноге’, или још боље – да ће земља брзо упасти у грађанске немире који би омогућили смену режима или чак његову балканизацију“.
Енергетска тржишта као први барометар кризе
Кључно питање је да ли ће ова релативна отпорност тржишта потрајати. Сви пажљиво прате мореуз Хормуз, као и кретање цена нафте. У оваквим кризама управо цена нафте постаје сигнал који друге класе имовине прате.
Иран је запретио сваком броду који прође кроз мореуз, док је Трамп понудио да те бродове „осигура по разумној цени“, уз пратњу америчке морнарице. Цена нафте је благо порасла, али кретања су за сада дисциплинована – много умеренија него што су многи очекивали. Чини се да тржишта још увек не рачунају на дуготрајан прекид испорука.
Томе свакако помаже чињеница да су Сједињене Државе данас највећи произвођач сирове нафте на свету и обично трећи највећи извозник. То значи да би евентуална блокада прво погодила Азију и Европу, док би Сједињене Државе имале извесни „јастук“ – нешто што у претходним блискоисточним ратовима нису имале.
Проблем гаса: потенцијално већа опасност
Можда још већи разлог за забринутост представља ситуација са природним гасом. Европске цене гаса скочиле су за око 30 одсто након напада на постројења за прераду течног природног гаса компаније КатарЕнерџи.
Овде не постоји лако решење. Катар обезбеђује око 20 одсто светског снабдевања течним природним гасом. Ако тај извор нестане, већ затегнуто тржиште могло би да доживи праву експлозију цена.
Норвешки министар енергетике већ је наговестио да би Европа, „подвијеног репа“, могла поново да се окрене руској енергији.
Рат и нестабилност тржишта
Рат је увек дестабилизујући фактор, а када се одвија на Блиском истоку, енергетска тржишта одмах долазе у центар пажње. То смо видели много пута у прошлости.
У овом тренутку тржишта реагују готово искључиво на наслове у медијима. Ипак, чак и у временима када вести стижу из минута у минут, понекад је корисно одмакнути се од буке и посматрати ствари из структурне перспективе.
Цена финансијализације америчке економије
Једна од карактеристика сила које губе глобалну доминацију јесте да често имају дубоке слабости које могу дуго да остану скривене. У случају Сједињених Држава, слабост може бити ерозија индустријске базе и снажна финансијализација економије.
Губитак индустријских капацитета довео је до тога да се Сједињене Државе ослањају на скупо, високотехнолошко наоружање, уместо на количину потребну за дуготрајан рат. Поред тога, одбрамбена индустрија зависи од ланаца снабдевања који укључују и Кину.
Трамп тврди да Сједињене Државе имају готово „неограничене“ залихе муниције након што су обуставиле помоћ Украјини. Ипак, многи верују да би, ако се интензивни удари наставе, залихе одређених кључних ракета могле брзо да се истроше.
Према неким проценама, Сједињене Државе су у прва три дана рата употребиле количину крстарећих ракета Томахавк која одговара петогодишњој производњи. Такође се зна да су пресретачи система Патриот већ на ниском нивоу.
Испада да се води трка: да ли ће ирански лансери ракета бити уништени брже него што ће се америчке залихе пресретача испразнити.
Велика зависност од финансијских тржишта
Финансијска страна приче није ништа мање важна. Како се америчка економија деиндустријализовала, све већи део националног дохотка постао је повезан са ценама финансијске имовине.
То значи да пад вредности акција и других инвестиција има огромне последице – чак и за пореске приходе државе.
Такозвани „балон свега“ из 2021. године, када су многе врсте имовине достигле рекордне вредности, довео је до огромног раста пореских прихода у наредној години – чак 21 одсто. Када је Федералне резерве подигле каматне стопе 2022, финансијска тржишта су пала, а већ следеће године порески приходи су се смањили, што је довело до наглог раста буџетског дефицита.
Овде се јавља опасна негативна спирала: више каматне стопе снижавају цене имовине, мањи приходи од пореза смањују буџет, а истовремено расту трошкови сервисирања дуга
Резултат је – још веће задуживање државе.
Берза и америчка средња класа
Данас је око половине америчких домаћинстава директно изложено берзи – преко пензионих фондова, инвестиционих фондова или брокерских рачуна.
У прошлости је здравље берзе било углавном брига Волстрита. Данас је оно директно повезано са финансијском сигурношћу америчке средње класе.
Иако се то у ратним условима чини као далека тема, ови фактори представљају стварна структурна ограничења.
За сада су берзе само благо ослабиле, без паничне продаје. Али ако продаја почне да се убрзава, то би врло брзо могло да постане главна тема светских медија.
Осетљивост америчког тржишта обвезница
Још осетљивије од берзе је тржиште америчких државних обвезница. Управо је оно прави „водовод“ глобалног финансијског система.
Када приноси на америчке обвезнице расту, финансијски услови се истовремено пооштравају широм света.
У високо задуженом систему попут америчког, нагле промене на овом тржишту могу бити изузетно опасне.
Када су тржишта натерала Трампа на повлачење?
Добар пример осетљивости тржишта догодио се прошле године када је Трамп најавио увођење општих царина од 10 одсто на сву увозну робу.
Берзе су одмах пале, али администрација није одустала. Међутим, када су приноси на десетогодишње америчке обвезнице скочили са 3,96 на око 4,40 одсто за само неколико дана, ситуација се драматично променила.
Суочен са могућношћу озбиљне финансијске нестабилности, Трамп је на крају одложио већину царина – потез који је многима деловао као пораз.
Тај догађај је показао колико политичке одлуке могу бити ограничене реакцијом финансијских тржишта.
У ком правцу се ситуација може кретати?
За сада нема знакова потпуне нестабилности на тржишту америчких обвезница. У временима глобалне кризе капитал често тражи сигурно уточиште у долару – чак и када су Сједињене Државе узрок кризе.
Ипак, приноси на обвезнице постепено расту због страха од инфлације која би могла да буде изазвана дуготрајним ратом.
Инвеститори се тако налазе између два супротна фактора: долара као сигурног уточишта и страха од инфалције и раста каматних стопа.
Ако би дошло до већих поремећаја у снабдевању енергијом, приноси би могли нагло да скоче – што би администрацију ставило пред тежак избор између наставка рата и ризика од финансијске кризе.
Ограничења америчке моћи
Сједињене Државе су дуго имале корист од перцепције да могу да „помраче сунце“ авионима и ракетама. Међутим, одвраћање засновано на тој слици функционише све док неко није спреман да провери шта се заиста крије иза ње.
До сада нико није озбиљно тестирао тај блеф, иако је рат у Украјини већ наговестио постојање слабих тачака.
Остаје да се види да ли ће управо овај сукоб разоткрити дубље слабости.
Тржишта као нова институционална контрола
Сједињене Државе и Израел тренутно делују са великом дозом самопоуздања, а институционалне контроле политичких одлука делују све слабије.
Ипак, финансијска тржишта би могла да постану својеврсна замена за те контролне механизме. Јер држава која не може да издржи померање каматних стопа од 50 базних поена – по дефиницији има ограничен маневарски простор.
Крхка равнотежа америчке моћи
Читав систем америчке глобалне моћи почива на веома осетљивој финансијској равнотежи у економији која је дубоко задужена и снажно финансијализована.
А рат – по својој природи – увек дестабилизује.
Што овај сукоб буде дуже трајао, то ће та равнотежа бити све више стављана на пробу.
