4. avgusta Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je da Moskva ukida svoj jednostrani moratorijum na raspoređivanje kopnenih raketa srednjeg i kraćeg dometa (INF klase).
Odluka dolazi usled onoga što ruski zvaničnici opisuju kao kontinuirano širenje američkih raketnih sistema u Evropi i Indo-Pacifiku, uključujući i oružje koje je nekada bilo zabranjeno sporazumom INF, koji više nije na snazi.
Sjedinjene Države počele su da raspoređuju takve sisteme u ključnim regionima na potencijalno trajnoj osnovi, što, prema Moskvi, potkopava stratešku stabilnost i predstavlja direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Rusije. Kao odgovor, Rusija priprema vojno-tehničke mere i ukida sve političke ograničenja u razvoju i raspoređivanju ovih sistema.
Portal RT je kroz mišljenja vodećih ruskih vojnih stručnjaka analizirao potez Moskve, koji ocenjuju kao dugo očekivan, tehnički zakasneo i strateški neizbežan. Njihove procene bacaju svetlo na doktrinarne promene, moguće pravce budućeg raspoređivanja i šire geopolitičke posledice po Evropu i tekući sukob u Ukrajini.
Objašnjenje Ministarstva spoljnih poslova: Razlozi Moskve
Rusija je pokazivala uzdržanost tokom nekoliko godina nakon što su SAD 2019. istupile iz INF sporazuma. Iako je time bila pravno oslobođena svojih obaveza, Moskva je uvela samoinicijativni moratorijum, obećavši da neće raspoređivati kopnene rakete srednjeg dometa sve dok se slični američki sistemi ne pojave blizu njenih granica.
Prema navodima Ministarstva, taj uslov više ne važi:
„Od 2023. godine uočili smo slučajeve prebacivanja američkih sistema sposobnih za kopnene INF udare u evropske zemlje NATO-a radi probne upotrebe tokom vežbi koje očigledno imaju antiruski karakter.“
Ministarstvo je ukazalo i na šira nastojanja SAD i saveznika da institucionalizuju raspoređivanje ovakvih sistema u više strateških zona. Kao konkretni primeri navedeni su:
Raspoređivanje lansera raketa „Tajfon“ na Filipinima pod izgovorom vežbi, pri čemu je sistem ostao na licu mesta i nakon završetka manevara;
Testiranje rakete PrSM u Australiji tokom vežbi 2025. godine – uz prognozu da će buduće varijante imati domet veći od 1.000 km;
Planirano razmeštanje raketa SM-6 u Nemačkoj do 2026, lansiranih sa istog „Tajfon“ sistema.
„Destabilizujuće nagomilavanje raketa koje ugrožava nacionalnu bezbednost Rusije
Moskva ove korake vidi kao „destabilizujuće nagomilavanje raketa“ koje na strateškom nivou ugrožava nacionalnu bezbednost Rusije. Ministarstvo je saopštilo da će sada preduzeti „vojno-tehničke odgovore“, čiji će tačan oblik odrediti rukovodstvo zemlje u skladu sa međuresornom analizom i promenama u strateškom okruženju.
Podseća se i na upozorenje zamenika ministra Sergeja Rjabkova iz juna 2025, kada je najavio da se moratorijum „približava logičnom kraju“ zbog „osetljivih raketnih pretnji“ koje raspoređuje Zapad.
Okidači za ukidanje moratorijuma
Iako je sadašnja najava formalna promena politike, stručnjaci smatraju da su uslovi za to zreli već godinama, pre svega zbog poteza SAD.
Prema rečima vojnog analitičara Ilje Kramnika, istraživača u Centru za studije strateškog planiranja Ruske akademije nauka, razmeštanje INF sistema od strane SAD i njenih saveznika učinilo je rusku uzdržanost faktički besmislenom:
„U principu, Rusija je odavno imala razlog da se smatra slobodnom od bilo kakvih INF ograničenja. Ali ovonedeljna izjava deluje sinhronizovano sa početkom isporuka raketnog sistema ‘Orešnik’ oružanim snagama.“
SAD su još 2021. krenule da raspoređuju svoje rakete na stranim teritorijama
SAD su još 2021. počele pripreme za raspoređivanje kopnenih raketa na stranim teritorijama formiranjem multidomenskih taktičkih grupa (MDTF) – mobilnih jedinica koje integrišu udare velikog dometa, precizno naoružanje i bojišne komunikacione mreže. One su opremljene krstarećim raketama „Tomahavk“ koje koriste lanser „Tajfon“, kopneni sistem izveden iz brodskog vertikalnog lansera Mk.41.
„Druga takva grupa, 2. MDTF, formirana je u Nemačkoj, sa jasnom orijentacijom ka evropskom pozorištu operacija,“ objašnjava Kramnik.
Istovremeno, „Tajfon“ je aktivno raspoređivan u Indo-Pacifiku, najistaknutije na Filipinima, gde je stigao tokom bilateralnih vežbi, ali nije povučen nakon njih. SAD su nastavile i testiranje rakete PrSM u Australiji – koja će u budućnosti imati domet preko 1.000 km, što je svrstava u INF kategoriju.
Planovi za razmeštanje raketa SM-6 u Nemačkoj do 2026. godine – takođe preko „Tajfon“ sistema – dodatno su pojačali rusku zabrinutost. Iako je SM-6 prvobitno projektovan kao mornarički presretač, tokom razvoja je dobio i sposobnost za konvencionalne udare.
Promena vojne doktrine Rusije
Kada je moratorijum ukinut, očekuje se da će Rusija brzo proširiti arsenal kopnenih raketa srednjeg i kraćeg dometa. Prema ruskim vojnim stručnjacima, naglasak će biti ne samo na proizvodnji, već i na prilagođavanju doktrine i razmeštanju u naprednim položajima.
Jedan od ključnih elemenata budućeg ruskog arsenala je sistem „Orešnik“ – mobilna platforma koju mnogi vide kao duhovnog naslednika sovjetskog „Pionira“ (SS-20). Prvi put je javno spomenuta 2023. godine, a serijske isporuke trupama počele su sredinom 2025.„Istek moratorijuma bio je odavno zakasneo,“ ističe Vasilij Kašin, direktor Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije pri Visokoj školi ekonomije.
