Početkom prošle sedmice, nekoliko izvora objavilo je informaciju o navodnom krahu armije Malija u borbi protiv islamističke grupe Džamat Nasr al Islam val Muslimin (poznatija po anglosaksonskom akronimu JNIM) — ovi narativi pojavili su se i na određenim Telegram kanalima na engleskom i francuskom jeziku odakle su došli i do srpskog medijskog prostora.
Osnovne teze mogu se sažeti ovako — u proteklih nekoliko meseci, i armija Malija i njeni saveznici iz Afričkog korpusa armije RF nastavljaju da se povlače pred ofanzivom JNIM, a zona njihove teritorijalne kontrole svedena je praktično na prestonicu koja je i sama na nekoliko dana od pada. No, da li je sve baš tako?
Situacija na terenu
Bezbednosna situacija u Maliju van svake sumnje jeste teška, mada je o tačnim zonama teritorijalne kontrole u ovom trenutku nezahvalno govoriti usled prostranih pustinjskih predela nad kojim bilo koja od strana teško da može ostvariti uverenu kontrolu.
Ono što je primarno doprinelo pogoršanju situacije na terenu jeste promena taktike islamista koji su direktne udare zamenili gerilskim ratovanjem čiji su glavni element zasede na ključnim linijama snabdevanja — na ovaj način, centri državne kontrole odsečeni su od snabdevanja energentima što ima dalekosežne posledice kako po nivo borbene gotovosti, tako i unutrašnju političku situaciju.
Uprkos tome, oružane snage Malija i njeni saveznici, uključujući tu i Afrički korpus, u protekle dve nedelje pristupili su zadatku formiranja mehanizma zaštite konvoja od terorističkih napada, time otvarajući donedavno presečene rute, uključujući i onu ka Obali slonovače gde je konvoj cisterni primećen već 7. novembra.
Pozadina događaja
Dakle, iako je trenutna situacija u Maliju daleko od zavidne, o navodnoj ”imperiji terorista” koja se poredi sa vrhuncem Islamske države teško da može biti reči — no ukoliko je to tako, odakle su se pojavili sve ove tvrdnje o neminovnom padu prestonice u ruke radikala?
Više je nego interesantno da se ovaj narativ još 31. oktobra pojavio na zvaničnim resursima Atlantskog saveza, takozvane think-tank organizacije poznate po svojoj ulozi ideologa američke hegemonije i promotera spoljnopolitičkih ciljeva Vašingtona — ovaj tekst, s druge strane, objavljen je svega jedan dan nakon što su vlasti Malija poništile licence zapadnim rudarskim kompanijama, nagovestivši nameru da ih zamene ruskim partnerima.
I ovo nije jedina činjenica vredna pažnje — visoki američki zvaničnici boravili su u zvaničnim posetama Maliju nekoliko puta u proteklih nekoliko meseci, pokušavajući da se pozicioniraju kao novi vojni partner koji može pomoći u borbi protiv radikalnih islamista. I ovaj predlog ponovo je iznet 5. novembra od strane Kristofera Landoa, zamenika državnog sekretara SAD.
Jednako je interesantno i da su bezbednosne službe Malija sredinom avgusta otkrile antidržavnu zaveru u redovima vojske koja je bila koordinisana od strane obaveštajnih službi Francuske, a sa krajnjim ciljem destabilizacije unutrašnje situacije — tokom neutralizacije ove pretnje, zadržan je i najmanje jedan francuski državljanin.
Implikacije
Sve ovo ukazuje na to da, slično situaciji koju smo mogli pratiti u DR Kongu u aprilu, Zapad u Maliju sam generiše krizu koji potom nudi da reši.
Krajnji ciljeci ovih aktivnosti uključuju zaustavljanje procesa suverenizacije Sahela, dezintegraciju formiranog Saveza država Sahela koji se kreće u smeru eventualne federalizacije, kao i eliminaciju ruskog prisustva u strateški značajnoj regiji.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
