Trampa ,,muči“ Venecuela još iz prethodnog mandata kada je pokušao da preko humanitarne intervencije upadne u nju sa trupama preko Kolumbije. Amerika ne odustaje od njene nafte, ali Venecuela je zemlja koja pored vojske i policije za petnaest dana može da mobiliše osam miliona ljudi pod oružjem. Ako Tramp na nju krene, loše će se provesti.
Ovako razvoj situacije u Južnoj Americi i zaoštravanje odnosa između SAD i Venecuele komentariše Dušan Vasić, bivši ambasador Srbije u Meksiku.
Američka vojska je poslednjih nedelja rasporedila više od 4.000 marinaca u vode oko Latinske Amerike i Kariba, kao deo pojačanih napora u, kako kažu, borbi protiv narko-kartela. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro ističe da je to samo deo plana da se njegova zemlja ocrni kako bi Amerika mogla nesmetano da eksploatiše njene resurse, prvenstveno naftu.
Predsednik Venecuele je kao odgovor na američki potez pokrenuo operaciju ,,Nezavisnost 200″ za osiguranje sveobuhvatne odbrane zemlje. Ona će se sprovoditi na čitavoj teritoriji zemlje, a u okviru oružanih snaga biće formirana 284 fronta.
Hrabar otpor i čvrsta pozicija koju su za vreme prethodnog Trampovog mandata zauzeli Maduro i narod oko njega, čak i vojska i policija, doveli su do toga da su Tramp i njegovi partneri „polomili zube“ na Venecueli. Sada pokušavaju da sprovedu nove napade i pritiske, kaže Vasić za Sputnjik. Stiže i Kina
Venecuela je jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, sa najvećim svetskim rezervama — to je nesumnjivo. Kina je pozajmila Venecueli 60 milijardi dolara kredita, koje će Venecuela otplaćivati izvozom nafte. Trampove akcije su, objašnjava naš sagovornik, pokušaj suprotstavljanja pozicioniranju Kine u ovom području.
Americi je cilj da onemogući izvoz nafte iz Venecuele na bilo koju stranu sveta, zato joj i jeste dve godine održavala blokadu izvoza. Ameriku posebno boli to što Venecuela besplatno izvozi naftu na Kubu, a Tramp je zabranio njen prevoz brodovima. Međutim, ako se ta nafta bude prevozila kineskim tankerima, pitanje je da li bi u tom slučaju Amerika smela da se upusti u rizik da potapa kineske tankere za naftu koja je već plaćena, kaže Vasić za Sputnjik.
Naš sagovornik ističe da grupacija zemalja oko BRIKS-a postaje sve jača u ekonomskom smislu, sve uticajnija u političkom smislu i sve samostalnija u finansijskom smislu, jer gradi sopstvene finansijske institucije, banke i druge oblike saradnje. Ona napušta dolar kao valutu za međusobnu trgovinu i prelazi na nacionalne valute. Sve ovo, kaže Vasić, ugrožava Ameriku.
Pozicija zemalja BRIKS ugrožava Trampovu poziciju i on je pokušao, više teatralno, da napravi jedan gest koji se pokazao suprotnim međunarodnom pravu. Amerika je pod izgovorom da se bori protiv trgovine drogom napala jedan mali venecuelanski brod, odnosno malo veći gliser, koji se nalazio u međunarodnim vodama. Napasti strani brod, bez obzira koje vrste, od zemlje sa kojom niste u ratu i to još u međunarodnim vodama apsolutno jeste međunarodno krivično delo.
Tramp za to nije imao ovlašćenje Kongresa i zato je Kongres tražio brifing sa članovima njegovog kabineta, međutim, do tog sastanka nije došlo.
Takođe, smešno je, veoma ružno i politički tragično da Tramp pribegava finansijskoj uceni, raspisuje ogromnu nagradu praktično za likvidiranje venecuelanskog predsednika, kaže bivši ambasador.
Tramp trenutno nema veliki manevarski prostor, a ukoliko i krene u invaziju na Venecuelu, neće mnogo postići, tvrdi naš sagovornik. Takvim potezom će samo uveriti većinu latinoameričkih zemalja, a to je preko 30 država, da ne mogu više imati poverenje u Sjedinjene Američke Države.
Ne bi se u taj eventualni sukob vojno uključila nijedna okolna zemlja Latinske Amerike, ali svakako bi nastao haos. Venecuela raspolaže ogromnom vojnom silom i može za dve nedelje mobilisati još osam miliona ljudi. Napad na Venecuelu bio bi signal za sve druge zemlje Južne Amerike da preispitaju svoju politiku i svoj odnos sa Amerikom.
Posebno bi reagovao Brazil koji sa predsednikom Lula da Silvom vodi novu poltiku distanciranja od SAD, kao i Meksiko koji je istorijski uvek okrenut protiv bilo kakve invazije, objašnjava Vasić. Što se tiče zemalja BRIKS-a, čiji je Venecuela partner i potencijalni kandidat za članstvo, one bi to sigurno politički osudile i, naravno, iskoristile promašaj tako velikog kalibra, odnosno neopravdanu invaziju Amerike, da dalje učvrste svoj položaj na prostoru globalnog Juga i Istoka. Ukoliko bi i došlo do invazije, Vasić kaže da bi ona najverovatnije ličila na NATO agresiju na našu zemlju — bombardovanje iz daljine, budući da Venecuela nema odbranu za takvu vrstu napada.
To je ponosan narod koji bi u slučaju napada postao još homogeniji i ujedinjeniji. Venecuela je veoma tvrd orah i Amerika može na njoj polomiti zube. Ne verujem da će se odlučiti na klasičnu invaziju, jer iako se Amerika sama izuzela od nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, taj sud bi mogao da povede postupak i utvrdi šta je sve Tramp prekršio ovakvom intervencijom u međunarodnim vodama. To baca u vodu svaku ideju da Tramp jednog dana postane kandidat za Nobelovu nagradu, što je opsesija gotovo svakog američkog predsednika u poslednje tri decenije.
S druge strane, čak i u slučaju uspešnog napada, Amerika nikako ne bi mogla dugoročno računati na dobru poziciju u Venecueli. U zemlji bi ostali duboki tragovi rata i nezadovoljstvo, a ako bi se i pojavili novi pokreti, oni bi bili upereni protiv Amerikanaca i njihove vlasti.
Marija Mačado, trenutni lider opozicije, zahvalila se Trampu na ,,odlučnoj akciji“ u borbi protiv kartela, međutim, kompletna opozicija je izgubila ugled u narodu zbog previše velike povezanosti sa SAD i njihovim interesima, objašnjava diplomata.
Kao i u prvom mandatu, kada je Tramp doveo mnogo veće snage preko Kolumbije, neće ni sada uspeti da interveniše u Venecueli, tvrdi naš sagovornik uz ocenu da će američki predsednik verovatno za najviše mesec dana naći neku drugu „političku zvečku“ i polako gurnuti u zaborav Madura i Venecuelu.
