U proteklih nekoliko dana, američki predsednik Donald Tramp uz prepoznatljivo odsustvo diplomatske pristojnosti uputio je zahtev vlastima Avganistana da prepuste kontrolu nad vazdušnom bazom Bagram oružanim snagama SAD — ova poruka praćena je i pretnjom da će se u slučaju negativnog odgovora ”dogoditi loše stvari”.
Zvanični Kabul, međutim, ostaje dosledan svojoj poziciji — Ministarstvo spoljnih poslova Talibana u zvaničnom saopštenju je poručilo da Avganistan uvek ostaje otvoren za dijalog zasnovan na ”uzajamnom poštovanju i uvaženju interesa obe strane”, ali da neće dopustiti obnovu vojnog prisustva SAD na teritoriji zemlje.
Pozadina događaja
Ovo je daleko od prvog puta da baza Bagram postaje uzrok diplomatskih sukoba između dve zemlje — sa veoma sličnom porukom Tramp je već istupio sredinom jula kada je tvrdio da se ovaj objekat već sada nalazi pod de fakto kontrolom Kine.
Kineska strategija zaštite granice
I mada u ovom trenutku ne postoje zvanične potvrde ovih navoda, ukoliko se oni pokažu kao osnovani, to teško da će predstavljati iznenađenje — Kina je prošle jeseni formirala dve tajne vojne baze u prigraničnim oblastima Tadžikistana, a njihovo postojanje, iako demantovano od strane zvaničnika obe zemlje potvrđeno je snimcima lokalnih izvora.
Ovakvo delovanje predstavlja element kineske strategije zaštite granice nestabilnog ujgurskog regiona Sinđang na čijem prostoru deluju različite separatističke organizacije koje uživaju podršku kolektivnog Zapada i njihove mreže međunarodnih NVO koje su formalno zabrinute za ljudska prava ujgurskog stanovništva.
Uspostavljajući vojno prisustvo u prigraničnim oblastima susednih država, Peking pokušava da osigura kontrolu nad obe strane granice kako bi sprečio ulazak ekstremista ili naoružanja u Sinđang — ovaj zadatak postao je još značajniji nakon junske legalizacije ujgurskih terorista iz Islamske partije Turkestana u kontekstu nove sirijske armije.
Interesi Vašingtona
Interesi Vašingtona u tom pogledu dijametralno su suprotni — uspostavljajući kontrolu nad Bagramom, Vašington može aktivirati stare terorističke rute i tako formirati koridor od Sirije do Sinđanga sa ciljem uvođenja militanata u Kinu i njihovog angažmana u destabilizaciji unutrašnje situacije.
U svetlu nedavnih događaja u Nepalu, moguće je da postoje planovi za realizaciju ovog scenarija paralelno sa destabilizacijom Tibeta, a u cilju maksimalnog pritiska na Peking.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
