Prema izveštajima, predsednik Tramp šalje svog novoimenovanog državnog sekretara Marka Rubija u Panamu na njegovo prvo inostranstvo putovanje. Ovo je potencijalno prvi korak u Trampovom planu da ponovo preuzme ključni plovni put u državi – Panamski kanal.
Donald Tramp već ima svoje carstvo nekretnina, ali sada želi da proširi američko. Na primer, tokom praznika i pre svoje inauguracije, više puta je pozvao SAD da preuzmu kontrolu nad Grenlandom – teritorijem NATO saveznika Danske od 1700-ih, a koji je samoupravan od 2009. godine. Danska je odgovorila objavom da će potrošiti više od 2 milijarde dolara za jačanje svoje vojne prisutnosti na Arktiku.
Tramp: Uzimamo nazad
Međutim, u svom inauguracionom govoru 20. januara Tramp nije spomenuo Grenland, već Panamski kanal. „Dali smo ga Panami,“ izjavio je, „a sada ga uzimamo nazad.“ Panamski predsednik Hose Raul Mulino brzo je odbacio bilo kakvu mogućnost promene vlasništva. Međutim, čini se da Tramp neće odustati i navodno šalje novoimenovanog državnog sekretara, bivšeg senatora Floride Marka Rubija, u Panamu na njegovo prvo inostranstvo putovanje.
Malo je verovatno da će Panama prodati kanal, bilo dobrovoljno ili pod pritiskom američke administracije sa jakom imperijalnom namerom. Postavlja se pitanje zašto je Trampu toliko stalo do toga. I, u tom kontekstu, koja je stvarna vrednost plovnog puta.
Forbs je razgovarao sa šest stručnjaka iz industrije i zaključio da je odgovor najmanje 11 cifara. Kanal je fenomenalan posao; prošle godine ostvario je skoro 3,5 milijarde dolara neto dobiti na oko 5 milijardi dolara prihoda. „Superkor“ imovina – glavna infrastruktura kao što su mostovi, aerodromi i putevi sa naplatom putarine – može dostići vrednost od 20 do 35 puta EBITDA (što bi bilo više od neto prihoda), stavljajući teoretsku osnovnu vrednost kanala između 70 i 120 milijardi USD.
Skupe alternative
Ali imovina koja je ključna za globalnu trgovinu, poput Panamskog kanala, zahtevala bi dodatnu premiju. Gotovo 10.000 velikih brodova koji su nosili oko 423 miliona tona vrednog tereta prošli su kroz njegove prevodnice 2024. godine. Svaki je brod plaćao stotine hiljada dolara putarine u zavisnosti od veličine i kapaciteta tereta.
Brodari rado plaćaju prolazak kroz Panamski kanal jer su alternative značajno gore. „To je po definiciji monopolska imovina,“ ističe Stiven Doud, vođa ulaganja u privatnu infrastrukturu u CBRE-u. „Kakva je konkurencija? Idete opasnijim putem koji traje mnogo duže oko vrha Južne Amerike ili dolazite na zapadnu obalu i prevozite teret vozom.“ Ovaj dinamički faktor podiže svaku početnu vrednost još više.
Pored toga, treba uzeti u obzir geopolitičke aspekte. Kao infrastruktura, Panamski kanal ima samo jednog pravog konkurenta – Suecki kanal u Egiptu, koji povezuje Sredozemno i Crveno more. Suecki kanal izazvao je nekoliko vojnih sukoba oko kontrole nad njim. Slično je nezamjenjiv i Panamski kanal. „Ova imovina nudi alternativnu stratešku vrednost, koja se u ovom slučaju ogleda u kritičnoj važnosti Panamskog kanala za stratešku, ekonomsku i nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država,“ kaže Mat Neringer, partner u kompaniji Orrik, Herington & Satklif. „Tamo ulazite u potpuno drugačiji svet vrednovanja jer kanal ima više nematerijalne vrednosti za vladu SAD-a.“
Cena izgradnje
Jedna hipotetička metoda vrednovanja, koju je predložio Neringer, uključuje uzimanje doprinosa kanala panamskom godišnjem BDP-u od 83 milijarde dolara — koji je Uprava Panamskog kanala procenila na između tri i šest procenata u 2023. godini, ili otprilike između 2,5 milijardi dolara i 5 milijardi dolara — i množenje tog iznosa prema trajanju bilo kog ugovora. Zakup na 50 godina mogao bi postaviti cenu za kanal na najmanje 125 do 250 milijardi dolara. Ta cena bi mogla biti smanjena ako SAD pristanu na neku vrstu podele prihoda s Panamom ili preuzmu buduće troškove. “Mislim da bi sve manje od toga bilo teško prodati [panamskoj] javnosti,” primećuje Neringer. Niti Uprava Panamskog kanala niti panamsko veleposlanstvo u Vašingtonu, D. C., nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Kontrola nad uskim trakom dugo je bila predmet spora. Još 1690-ih, tada nezavisno Kraljevstvo Škotska pokušalo je kolonizovati područje kako bi stvorilo saobraćajnu vezu između okeana; propala kolonija toliko je opteretila škotske finansije da se Škotska nekoliko godina kasnije pridružila prosperitetnijoj Engleskoj, stvarajući Ujedinjeno Kraljevstvo. U kasnim 1800-im, francuska kompanija bila je prva koja je pokušala izabrati kanal, ali kako su smrti od bolesti dosegle desetine hiljada, Pariz je napustio projekat. Nakon što su podržale nezavisnost Paname od Kolumbije, SAD su 1904. preuzele izgradnju kanala od Francuza, iskopale preko 240 miliona kubičnih metara zemlje i otvorile kanal 1914. godine. Izgradnja nije bila jeftina, koštala je tadašnjih 375 miliona dolara, što bi danas bilo gotovo 12 milijardi dolara.
Tokom decenija frustracija Panamaca zbog američke kontrole nad kanalom rasli su sve do 1979. godine, kada je Džimi Karter pristao da vrati 16 kilometara široku zonu kanala, predavši je Panami, dok je sam kanal predat 1999. godine — uz uslov da SAD mogu vojno braniti neutralnost kanala.
Uticaj Kine
Više od pet milijardi dolara vredna proširenja koja je srednjoamerička država završila 2016. godine omogućila su kanalu da primi veće brodove, što je dodatno poboljšalo finansijsko stanje Panamskog kanala. Prihodi su porasli za oko 56 procenata između 2019. i 2024. godine. Tramp veruje da taj novac s pravom pripada Americi, žaleći se u decembru na platformi Truth Social da su “naknade koje naplaćuje Panama smešne.” Naknade za prolazak brodova kroz kanal—više od 70 procenata kojih ide prema ili dolazi iz američkih luka – značajno su porasle jer su sušne prilike prošle godine smanjile godišnji broj prelazaka za 21 procenat.
Tramp i neki saveznici iz Kongresa takođe su izrazili zabrinutost zbog navodne kineske kontrole nad kanalom (optužba koju Panama odbacuje), napominjući da kineske kompanije upravljaju lukama i drugim važnim infrastrukturnim projektima u zemlji, što bi teoretski moglo predstavljati pretnju američkom pristupu kanalu u slučaju sukoba. “Zahvalan sam predsedniku Trampu što je podigao svest javnosti o stanju Panamskog kanala i pretnjama američkim interesima,” rekao je teksaški senator Ted Kruz na saslušanju u Senatu 28. januara. “Ne možemo dozvoliti da američke brodarske kompanije budu iznudžene. Ne smemo zatvarati oči ako Panama koristi imovinu od vitalnog komercijalnog i vojnog značaja. I ne smemo ostati pasivni dok Kina maršira našim polukrugom.”
Ako Panama odbije prodaju, Tramp bi mogao pokušati ponovo preuzeti kontrolu nad kanalom vojnom silom – premda bi se mogao suočiti s otporom Kongresa i međunarodne zajednice. “Na to se nadovezuje ogromna geopolitička složenost,” kaže Patrik Harder, supredsedavajući odeljka za infrastrukturu u Severnoj Americi pri Norton Roze Fulbrajtu, koji je odbio da ponudi moguću procenu vrednosti. “Ne možete reći koliko vredi jer vredi onoliko koliko je neko spreman da plati za to – a mislim da ovde imate prilično nevoljnog prodavca.”
