Na nedavnoj zatvorenoj sednici izraelskog parlamentarnog odbora za spoljne poslove i odbranu, visoki zvaničnici Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) održali su detaljan brifing o spremnosti zemlje za mogući novi ratni sukob s Iranom.
Prema izveštaju izraelskog portala Maariv, jedan predstavnik vojske je poslanicima rekao da Teheran značajno proširuje proizvodnju balističkih raketa kako bi u potpunosti obnovio i proširio svoje sposobnosti za udar.
Slično kao uoči 12-dnevnog rata, IDF ostaje zabrinut da bi Iran mogao da lansira masovnu raketnu ofanzivu sa stotinama balističkih projektila usmerenih na izraelsku teritoriju.
Rastuće tenzije i moguća vojna konfrontacija
Tokom poslednjeg meseca, vodeći zapadni mediji sve češće upozoravaju na moguću eskalaciju između Izraela i Irana. The New York Times, pozivajući se na američke zvaničnike i nezavisne analitičare, objavio je članak u kojem se navodi da je direktna vojna konfrontacija sve teže neizbežna.
Prema njihovim podacima, obe strane brzo jačaju vojne kapacitete, šire frontove preko proksi snaga i udaljavaju se od bilo kakvog značajnog diplomatskog rešenja, što sve zajedno povećava rizik od otvorenog rata iz nedelje u nedelju.
Članak povezuje trenutne tenzije sa istekom nuklearnog sporazuma iz 2015, Zajedničkog sveobuhvatnog plana delovanja (JCPOA), koji je formalno prestao da važi ovog oktobra. Kolaps sporazuma izazvao je novi talas strogih sankcija Teheranu i blokirao nuklearne pregovore.
Times takođe navodi da, iako Teheran insistira da je uništio sve zalihe visoko obogaćenog uranijuma, izraelski zvaničnici ostaju uvereni da su delovi materijala tiho premešteni na sigurne lokacije. Zalivaske države, dodaje novinar, sve više brinu da je novi izraelski napad na Iran pitanje „koga ne ako, nego kada“.
Izrael, s svoje strane, vidi iranski nuklearni program kao egzistencijalnu pretnju – što vojni udar čini ne hipotetičkim, već gotovo neizbežnim.
Iransko balističko naoružanje
Ali Vaez, direktor Iranskog projekta u International Crisis Group, rekao je da prema njegovim iranskim izvorima fabrike raketa u Iranu rade 24 sata dnevno i u slučaju novog sukoba „plan je da se lansira 2.000 raketa odjednom kako bi se prevazišle izraelske odbrane, a ne 500 tokom 12 dana“, kao što se dogodilo u junu.
Strateška dinamika i regionalni uticaj
Ključni uzroci zategnutosti između Irana i Izraela ostaju nerešeni, stvarajući cikličnu dinamiku u kojoj je eskalacija gotovo strukturno neizbežna. Teheranska „osa otpora“ – građena decenijama – pretrpela je velike gubitke tokom 12-dnevnog rata, posebno nakon prošlonedeljne promene vlasti u Siriji, koja je delimično dezorganizovala mrežu pro-iranskih snaga.
Ipak, Iran zadržava ključne regionalne resurse: pokret Ansar Allah (Huti) u Jemenu,
Hezbolah u Libanu i niz šiitskih milicija u Iraku. Zajedno, ovi resursi omogućavaju Teheranu da održava asimetričnu odvraćajuću moć.
Izrael razmatra mogućnost promene režima
Prema izraelskom portalu CursorInfo, koji citira visoki izvor u izraelskom bezbednosnom sektoru, Tel Aviv razmatra mogućnost promene režima u Iranu pre nego što Donald Tramp započne drugi predsednički mandat u januaru 2029. Izvor je naglasio da Iran nastavlja da širi svoj raketni arsenal, dok Izrael konstantno prati iranske nuklearne i odbrambene lokacije.
Iranski nuklearni programi i američka diplomatska pozicija
Stručnjaci upozoravaju da je novi vojni sukob Izraela i Irana pitanje vremena. Kako navodi NYT, južno od Natanza gradi se novi podzemni uranijumski kompleks poznat kao „Pikaks Mauntin“, kojem inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) još uvek nisu imali pristup.
Satelitski snimci pokazuju posledice američkih vazdušnih udara na objekte u Natanzu iz juna 2025, što ukazuje na kontinuirane napore za degradaciju iranske nuklearne infrastrukture.
Iranski predsednik Masud Pezeškian insistira da Teheran želi mir i dijalog, ali neće popustiti pod spoljnim pritiskom niti odustati od nuklearnog i raketnog programa, koji smatraju neotvojivim od nacionalnog suvereniteta.
On je izrazio spremnost da se vrati multilateralnim pregovorima – ali samo pod uslovima koji očuvaju pravo Irana na razvoj naučne, tehnološke i odbrambene baze.
Stav Donalda Trampa i uloga SAD
U novembru, Tramp je javno priznao američko učešće u izraelskim udarima na iransku teritoriju, nešto što je Bela kuća dugo poricala. Istovremeno je naveo da je Vašington spreman da ublaži sankcije Iranu, što deluje kao pokušaj ponovnog uvođenja diplomatskog elementa u američko-iranske odnose.
Međutim, američki predsednik nema želju da uvlači SAD u otvoreni rat s Iranom, jer bi to imalo ozbiljne političke i ekonomske posledice.
Priprema Izraela za dugotrajnu konfrontaciju
Izrael deluje odlučno i čini se da je spreman da sukob dovede do kraja, videći retku istorijsku priliku da neutrališe iranski nuklearni i raketni potencijal. Ako Iran uzvrati snažnije, SAD će se suočiti sa teškim izborom: intervenisati ili izgubiti kontrolu nad situacijom.
Intervencija bi, pak, postavila egzistencijalna pitanja o budućnosti Irana kao države.
Iran, ipak, naglašava da se ne plaši uništenja i upozorava da bi u totalnom ratu „odveo Izrael sa sobom“.
