Kada se Benjamin Netanjahu vratio na vlast u Izraelu, insistirao je da čvrsto drži kontrolu u svojim rukama uprkos spornom prisustvu ultranacionalista u njegovoj koalicionoj vladi.
Međutim, četrnaest meseci kasnije, dok je Izrael u ratu protiv Hamasa, ključne krajnje desničarske ličnosti koje su nekada smatrane marginalnim ekstremistima – Bezalel Smotrič, ministar finansija, i Itamar Ben-Gvir, ministar za nacionalnu bezbednost – izgleda da ostvaruju jači uticaj nego bilo kada ranije.
Ovaj dvojac religioznih cionista koji obojica žive u naseljima na okupiranoj Zapadnoj Obali, su zauzeli tvrdolinijaške pozicije o širokom rasponu pitanja, od poratne Gaze do američke diplomatije i mogućeg dogovora o primirju sa Hamasom prema kojem bi izraelski taoci bili oslobođeni u zamenu za veći broj palestinskih zatvorenika.
Ben-Gvir je iznova i iznova pretio da će bilo kakav „bezobzirni sporazum“ voditi obaranju vlade, dovodeći Netanjahua u poziciju u kojoj saglasje sa pauzom u vođenju ratnih operacija ili o većem oslobađanju palestinskih zatvorenika može da vodi njegovom padu sa vlasti.
Netanjahu je prošle nedelje povukao svoju delegaciju sa razgovora u Kairu o potencijalnom dogovoru, što je razbesnelo porodice talaca u zemlji i izraelske saveznike na strani.
Vremešni premijer zavisi od podrške Smotriča i Ben-Gvira kako bi održao svoju koalicioni vladu. Ali ovaj par političara nastoji da se izdvoji u odnosu na Netanjahua i da ga natkrili sa desnice podilaženjem nacionalističkoj bazi koja nije raspoložena za kompromis u vezi sa ratom u Gazi, kaže Nadan Štrahler, politički strateg koji je radio sa Netanjahuom.
„Smotrič i Ben-Gvir vide koliko je baza nezadovoljna Netanjahuom. Desnica je očigledno protiv bilo kakvog dogovora [po uslovima koji su do sada saopštavani javnosti]“, kaže Štrauhler.
„Ukoliko Netanjahu bude prihvatio ovakav dogovor, zna da će to biti njegovi poslednji dani na vlasti“.
Bajden i Netanjahu, (Foto: LA Times)
Netanjahu se zaklinjao da će delovati do „totalne pobede“ dodajući prošle nedelje „da samo snažni vojni pritisak i čvrsti pregovori“ mogu da oslobode taoce i da Hamas mora da „odustane od svojih sumanutih uslova“.
Sudbina talaca i moguće primirje su najveće, iako ne i jedine, teme po kojima je ovaj dvojac krajnjih desničara napravio jaz između Izraela i njegovih saveznika, uključujući SAD, najvećeg podržavaoca jevrejske države.
Ben-Gvir i Smotrič su se dugo protivili ne samo palestinskoj državi već i Palestinskoj upravi, koja rukovodi ostrvcima teritorije na Zapadnoj Obali; obojica pozivaju na ukidanje Palestinske uprave.
No, Bajdenova administracija pozvala je na „revitalizaciju“ Palestinske uprave i na dodeljivanje uloge ovom telu u poratnoj Gazi. Nedavno je administracija nastojala da poveže ostvarivanje palestinske državnosti sa širim regionalnim pokušajem usmerenim prema uspostavljanju diplomatskih odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, zajedno sa okončanjem sukoba u Gazi.
Ben-Gvir je ranije ovog meseca rekao: „Amerika je naš prijatelj… [i] naš saveznik, ali Bajdenova administracija mora da prestane da vrši pritisak na nas“.
Netanjahu, koga politički koga politički ograničavaju Ben-Gvir i Smotrič, stalno odbacuje bilo kakvu ulogu Palestinske uprave u Gazi.
U nedelju, njegov kabinet je usvojio deklaraciju u kojoj odbacuje bilo kakav „međunarodni diktat“ u vezi sa konačnim sporazumom sa Palestincima, uključujući jednostrano priznanje palestinske države.
Ben-Gvir i Smotrič su istakli sopstvenu „poratnu“ agendu, predvodeći konferenciju u Jerusalimu prošlog meseca čiji je cilj „ponovno naseljavanje Pojasa Gaze“. Na konferenciji je učestvovala trećina ministara iz Netanjahuove vlade. Netanjahu je rekao da ne podržava ovaj potez.
Dvojac je nedavno žestoko kritikovao i Sjedinjene Države zato što su uvele sankcije protiv nasilnih naseljenika na okupiranoj Zapadnoj Obali.
Smotrič je označio ovaj potez kao „antisemitsku laž“ i izazvao je Bajdenovu administraciju da i njemu uvede sankcije. Ben-Gvir se javno svrstao uz nekadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, kritikujući Bajdena u intervjuu za Volstrit džurnal zbog toga što nije pružio Izraelu „potpunu podršku“.
Itamar Ben Gvir, (Foto: The Times of Israel)
Nejtan Saš, viši saradnik Brukings instituta, vašingtonskog tink-tenka kaže: „Šteta koju krajnja desnica nanosi američko-izraelskim odnosima je očigledna… [Ben Gvir i Smotrič] predstavljaju, na toliko načina, za mnoge Amerikance odurne političke trendove, posebno za Bajdenove glasače“.
Ali Netanjahu je odbijao da pozove Ben-Gvira i Smotriča na odgovornost. Nekadašnji viši vladin zvaničnik kaže: „Poruka je očigledna: ne postoji nikakva ministarska odgovornost i nikakve posledice. Možete da kažete šta god hoćete… i to nije ni najmanje važno. Netanjahu ništa neće uraditi i to svi znaju“.
Uspon dvojice naseljeničkih lidera bilo je od samog početka ishodište Netanjahuovih političkih potreba. Dok je zemlje prolazila kroz beskrajne izborne cikluse, Netanjahu je nastojao da do kraja iskoristi snagu desničarskih glasača, tako što je isposlovao spajanje Smotričeve stranke religioznih cionista i Ben-Gvirove stranke Jevrejska snaga.
Potez je osigurao Netanjahuu premijersku poziciju ali je njime uveo Ben-Gvira, ranije osuđivanog za antiarapsko huškanje, u politički mejnstrim.
Ben-Gvir i Smotrič potiču iz različitih struja naseljeničkog pokreta, čiji je cilj da prošire jevrejske zajednice na Zapadnoj Obali, u Istočnom Jerusalimu i sada, eventualno, u Gazi – teritorijama koje je međunarodna zajednica označila za buduću palestinsku državu.
Netanjahu je povremeno imao nesuglasice sa krajnjom desnicom. Tokom nekoliko perioda u njegovoj trodecenijskoj političkoj karijeri učestvovao je u mirovnim razgovorima sa Palestincima, obustavljao je gradnju naseobina na Zapadnoj Obali i na rečima je prihvatao ideju palestinske držav.e
Skorije, u decembru, on se povinovao pred američkim pritiskom i otvorio je prelaz Kerem Šalom prema Gazi kako bi bilo omogućeno da više pomoći pristigne na opsednutu teritoriju. Ali nastojanja da se pomoć dostavi onemogućili su ultranacionalistički demonstranti, od kojih su mnogi iz naseobina na Zapadnoj Obali, koji su protestovali na graničnom prelazu i usporavali dostavu dobara.
Uprkos vašingtonskim molbama, izraelska policija pod Ben-Gvirovom upravom nije uspela da interveniše. Netanjahu je prećutao, kao i u vezi sa većinom glavnih tačaka sporenja u koje je uključena krajnja desnica.
Nekadašnji zvaničnik je rekao: „Netanjahu je zabrinut samo za opstanak sopstvene koalicije, on [politički] krvari na sve strane i očajava“.
Netanjahu zna da mu je potrebna podrška Ben-Gvira i Smotriča ne samo da bi ostao na vlasti već i da bi mogao da se uopšte nada da će zadržati vlast posle izbora koji se očekuju krajem godine.
Netanjahu i njegova partija Likud naglo su oslabili u istraživanjima javnog mnjenja prethodnih nekoliko meseci, a analitičari ističu da najdugovečniji izraelski premijer nije bio ovoliko nepopularan tokom prethodne skoro dve decenije.
Pošto su njegova politička budućnost i tok rata u Gazi uzajamno povezani, dalji sukobi – i unutar izraelske vlade i sa Vašingtonom – su vrlo verovatni.
„Netanjahu je 2024. godine mnogi više plaši Itamar Ben-Gvir nego Džozef Bajden“, napisao je istaknuti izraelski politički komentator Ben Kaspit u Marij dejliju ovoga meseca. „Izraelska vlada je Ben-Gvirova vlada, na štetu svih nas“.
Neri Zilber, iz Tel Aviva
Preveo: M. M. Milojević
