Fudbalski klubovi AEK iz Atine i Partizan 7. aprila slave uspomenu na jedno od istorijskih dostignuća klubova, koje prevazilazi sportske okvire.
Naime, u proleće 1999. godine, AEK je odigrao prijateljsku utakmicu protiv crno-belih u Beogradu na Blagovesti 7. aprila, tokom NATO bombardovanja, koje je počelo 24. marta 1999. godine.
Glavni pokretač ove inicijative bio je Dimitris Melisanidis vlasnik AEK-a, a uz saglasnost fudbalskog sektora i, posebno, kapitena tima, Demisa Nikolaidisa, na osnovu kojih je grčki klub doneo istorijsku odluku.
AEK nije došao sam, a nije došao ni praznih ruku
Jedan od učesnika tog meča je bio i Branko Milovanović, jedini Srbin u tom trenutku u AEK-u. Za Mondo je ispričao kako je sve izgledalo.
„U jednom momentu predsednik AEK-a Dimitris Mersanidis je došao u svlačionicu i rekao da želi da pomogne srpskom narodu. Mi smo tad prvi put otišli u ambasadu Srbije u Atini. Napravili smo priču i pokušali smo da organizujemo utakmicu u Srbiji. Pošto su AEK-ovi navijači u tom trenutku bili u veoma dobrim odnosima sa navijačima Partizana došli smo na ideju da igramo prijateljsku utakmicu sa crno-belima. Onda se to podiglo na mnogo viši nivo, došlo je do predsednika…“, nastavlja nekadašnji fudbaler OFK Beograda, Vojvodine i Milicionara, popularni Beli.
Grčki milioner, jedan od najmoćnijih ljudi u državi, a i danas predsednik AEK-a Dimitris Mersanidis je pokrenuo priču, ali nije bilo lako dočepati se Srbije u tom momentu dok svuda padaju bombe. Po vojsci, ali i po mostovima, bolnicama, pa i fudbalskim terenima!
„Između država se napravio dogovor da mi dođemo na prijateljsku utakmicu tako što ćemo leteti iz Atine za Budimpeštu, pa ćemo iz Budimpešte autobusom doći u Beograd“, objašnjava MIlovanović za MONDO i nastavlja: „Naši navijači su putovali autobusom iz Atine preko Mađarske, naša vodeća grupa „Original 21″ je došla autobusima. To je bilo organizovano i jedini pravi odgovorni za to sve je predsednik Mersanidis jer on je čovek koji mnogo voli Srbiju i naš narod. Ja sam imao tu sreću da u tom trenutku igram u AEK-u, a i svi znaju koji me poznaju kakav sam ja što se tiče tog nacionalnog pitanja, uvek bio i za Srbiju i za sve. To se po poreklu zna!“, priče nekadašnji fudbaler iz Osečine.
Milovanović ističe da AEK nije došao sam, a nije došao ni praznih ruku.
„Sa nama je bio pun avion! Putovao je patrijarh, sveštenici, znam da smo tada doneli veliku pomoć. Imali smo prijem kod Slobodana Miloševića, bio je i Milan Milutinović, a na utakmici su bili Milutinović i Mirko Marjanović. Mi smo tad između ta dva autobusa morali da podelimo novac, svi smo nosili po jedan deo da ne bismo imali problema na mađarskoj granici. Kad smo došli na granicu sa Srbijom već su nas čekali naši ljudi! Čekali su nas i u Subotici, a ja se najviše sećam Novog Sada! Na ulici, na autoputu su nas sačekali sa projom i solju, mnogi grčki igrači nisu mogli da veruju šta se događa“, kaže za MONDO legendarni Beli.
„Zbog te utakmice su gađali most“
Tadašnji generalni sekretar Partizana Žarko Zečević kaže da su bili oduševljeni prijemom i da su u njihov dolazak bile uključene sve službe.
„Svi državni organi su bili u punoj funkciji toga šta se dešava. I onaj most koji je posle toga bio bombardovan na Dunavu na Beški je verovatno bio neka odmazda zato što su oni došli, prešli i došli ovamo“, rekao je Zečević.
To je bio opasan put, jer su takozvane pametne bombe koje su NATO snage bacale na teritoriju Srbije bile odgovorne za mnoge tragične greške.
Atinjani su putovali preko Mađarske za Beograd i usput su videli sve užase razorenog Novog Sada.
Navijači AEK-a su krenuli dan pre tima u konvoju od pet autobusa, a predvodio ih je Manolis Glezos, grčki partizan, koji je prkosno skinuo 1941. godine fašističku zastavu sa Akropolja.
Meč je i odigran u jeku bombardovanja Srbije od strane NATO snaga. Prvotimci oba tima su pred 15.000 navijača, dok je na snazi bila vazdušna opasnost, istrčali sa simbolom mete na dresovima uz transparent sa porukom: „NATO, prekini rat, prekini bombardovanje“.
Na tribinama stadiona u Humskoj vijorile su se zastave Srbije i Grčke, uz povike: ,,Srbija, Srbija, Grčka, Grčka”…
Meč je završen rezultatom 1:1, a gol za crno-bele postigao je Mateja Kežman, za AEK Zogulis. Meč je sudio Dejan Delević iz Beograda sa pomoćnicima Krstivojem Filipovićem i Stevanom Četnikom.
Navijačke grupe se pobratimile
Za vreme meča sirene za uzbunu se nisu oglašavale, ali je utakmica prekinuta u 68. minutu, kada su se dve navijačke grupe pobratimile na sredini terena. To je bio trenutak koji je AEK uneo u srca čitavog našeg naroda.
Nakon utakmice u restoranu na stadionu priređen je zajednički koktel, a Grci su morali da žure, kako bi napustili teritoriju Srbije pre mraka, dok su domaćini morali da se spreme za još jednu noć bombardovanja.
Pored fudbalera Partizana i AEK-a tokom bombardovanja i ostali srpski sportisti širom Evrope su na različite načine učestvovali u protestu protiv bombardovanja.
