4. августа Министарство спољних послова Русије објавило је да Москва укида свој једнострани мораторијум на распоређивање копнених ракета средњег и краћег домета (INF класе).
Одлука долази услед онога што руски званичници описују као континуирано ширење америчких ракетних система у Европи и Индо-Пацифику, укључујући и оружје које је некада било забрањено споразумом INF, који више није на снази.
Сједињене Државе почеле су да распоређују такве системе у кључним регионима на потенцијално трајној основи, што, према Москви, поткопава стратешку стабилност и представља директну претњу националној безбедности Русије. Као одговор, Русија припрема војно-техничке мере и укида све политичке ограничења у развоју и распоређивању ових система.
Портал РТ је кроз мишљења водећих руских војних стручњака анализирао потез Москве, који оцењују као дуго очекиван, технички закаснео и стратешки неизбежан. Њихове процене бацају светло на доктринарне промене, могуће правце будућег распоређивања и шире геополитичке последице по Европу и текући сукоб у Украјини.
Објашњење Министарства спољних послова: Разлози Москве
Русија је показивала уздржаност током неколико година након што су САД 2019. иступиле из INF споразума. Иако је тиме била правно ослобођена својих обавеза, Москва је увела самоиницијативни мораторијум, обећавши да неће распоређивати копнене ракете средњег домета све док се слични амерички системи не појаве близу њених граница.
Према наводима Министарства, тај услов више не важи:
„Од 2023. године уочили смо случајеве пребацивања америчких система способних за копнене INF ударе у европске земље НАТО-а ради пробне употребе током вежби које очигледно имају антируски карактер.“
Министарство је указало и на шира настојања САД и савезника да институционализују распоређивање оваквих система у више стратешких зона. Као конкретни примери наведени су:
Распоређивање лансера ракета „Тајфон“ на Филипинима под изговором вежби, при чему је систем остао на лицу места и након завршетка маневара;
Тестирање ракете PrSM у Аустралији током вежби 2025. године – уз прогнозу да ће будуће варијанте имати домет већи од 1.000 км;
Планирано размештање ракета SM-6 у Немачкој до 2026, лансираних са истог „Тајфон“ система.
„Дестабилизујуће нагомилавање ракета које угрожава националну безбедност Русије
Москва ове кораке види као „дестабилизујуће нагомилавање ракета“ које на стратешком нивоу угрожава националну безбедност Русије. Министарство је саопштило да ће сада предузети „војно-техничке одговоре“, чији ће тачан облик одредити руководство земље у складу са међуресорном анализом и променама у стратешком окружењу.
Подсећа се и на упозорење заменика министра Сергеја Рјабкова из јуна 2025, када је најавио да се мораторијум „приближава логичном крају“ због „осетљивих ракетних претњи“ које распоређује Запад.
Окидачи за укидање мораторијума
Иако је садашња најава формална промена политике, стручњаци сматрају да су услови за то зрели већ годинама, пре свега због потеза САД.
Према речима војног аналитичара Иље Крамника, истраживача у Центру за студије стратешког планирања Руске академије наука, размештање INF система од стране САД и њених савезника учинило је руску уздржаност фактички бесмисленом:
„У принципу, Русија је одавно имала разлог да се сматра слободном од било каквих INF ограничења. Али овонедељна изјава делује синхронизовано са почетком испорука ракетног система ‘Орешник’ оружаним снагама.“
САД су још 2021. кренуле да распоређују своје ракете на страним територијама
САД су још 2021. почеле припреме за распоређивање копнених ракета на страним територијама формирањем мултидоменских тактичких група (MDTF) – мобилних јединица које интегришу ударе великог домета, прецизно наоружање и бојишне комуникационе мреже. Оне су опремљене крстарећим ракетама „Томахавк“ које користе лансер „Тајфон“, копнени систем изведен из бродског вертикалног лансера Mk.41.
„Друга таква група, 2. MDTF, формирана је у Немачкој, са јасном оријентацијом ка европском позоришту операција,“ објашњава Крамник.
Истовремено, „Тајфон“ је активно распоређиван у Индо-Пацифику, најистакнутије на Филипинима, где је стигао током билатералних вежби, али није повучен након њих. САД су наставиле и тестирање ракете PrSM у Аустралији – која ће у будућности имати домет преко 1.000 км, што је сврстава у INF категорију.
Планови за размештање ракета SM-6 у Немачкој до 2026. године – такође преко „Тајфон“ система – додатно су појачали руску забринутост. Иако је SM-6 првобитно пројектован као морнарички пресретач, током развоја је добио и способност за конвенционалне ударе.
Промена војне доктрине Русије
Када је мораторијум укинут, очекује се да ће Русија брзо проширити арсенал копнених ракета средњег и краћег домета. Према руским војним стручњацима, нагласак ће бити не само на производњи, већ и на прилагођавању доктрине и размештању у напредним положајима.
Један од кључних елемената будућег руског арсенала је систем „Орешник“ – мобилна платформа коју многи виде као духовног наследника совјетског „Пионира“ (СС-20). Први пут је јавно споменута 2023. године, а серијске испоруке трупама почеле су средином 2025.„Истек мораторијума био је одавно закаснео,“ истиче Василиј Кашин, директор Центра за свеобухватне европске и међународне студије при Високој школи економије.
