Кубански председник Мигел Дијаз-Канел оштро је одговорио на коментаре америчког председника Доналда Трампа о могућем преузимању Кубе најављујући „несломљив отпор“.
У понедељак је Трамп новинарима рекао: „Верујем да ћу… имати част да преузмем Кубу. То би било добро. То је велика част“, рекао је током потписивања извршне уредбе у Белој кући.
Куба отворена за америчка улагања, али не и за замену политичког система и идеологије
Јуче је Дијаз-Канел рекао да ће се САД суочити са „несломљивим отпором“ ако покушају преузимање земље. У објави на Иксу, Дијаз-Канел је рекао да САД јавно прети Куби, готово свакодневно, да ће силом срушити уставни поредак. „Ово је једини начин да се објасни жестоки економски рат који се води као колективна казна против целог народа“, рекао је.
Куба је отворена за широке разговоре са Вашингтоном и допуштање већих улагања, али неће расправљати о промени свог политичког система, рекао је изасланик у уторак за АФП.
Њујорк тајмс, позивајући се на неименоване америчке званичнике, изјавио је да је Трампова администрација позвала Кубу да смени Дијаз-Канела, за кога се сматра да се опире променама. Рубио је касно у уторак демантовао извештај, написавши на Иксу да је чланак „лажан“.
Куба у расулу
Притисак се појачао након што су америчке власти у јануару спровеле операцију у којој је венецуелански председник Николас Мадуро ухапшен у главном граду Каракасу и одведен у САД.
Тим потезом Хавана је остала без једног од најважнијих савезника, који је дуго подржавао острво, посебно кроз снабдевање нафтом, усред вишедеценијског америчког трговинског ембарга према Куби. Куба се тренутно налази у једној од најтежих економских криза од револуције коју је предводио Фидел Кастро 1959. године.
Недељама Трамп понавља да је Куба на рубу колапса. Под Трампом, Вашингтон је повећао економски притисак на Кубу, с циљем да прекине доток девиза и нафте на карипско острво.
Кубански систем производње електричне енергије је у расулу, са дневним нестанцима струје и до 20 сати, што је норма у деловима острва, где недостаје гориво потребно за производњу енергије.
Нафта се на Кубу није увозила од 9. јануара, што је погодило енергетски сектор, а истовремено је приморало авио-компаније да смање летове на острво, што је ударац његовом изузетно важном туристичком сектору на коме се базира добар део острвске економије.
