Цурење америчког мировног плана крајем новембра 2025. открило је нешто што се у европским престоницама дуго потискивало. Темeљни елементи документа готово су идентични приједлогу АфД из 2023. године који је тада одбациван као нереалистичан. Двије године касније управо те идеје обликују нову дипломатију Вашингтона.
Промјена америчког приступа не догађа се у вакууму. Трамповa администрација суочена је са растућим трошковима рата, исцрпљењем војних капацитета и притиском бирача да се фокус врати на унутрашња питања и индо-пацифичко ривалство. У Вашингтону све више превлађава процјена да одржавање садашњег интензитета подршке Украјини није дугорочно одрживо. У том контексту нови мировни план представља покушај стратешког ресетовања уз јасно помјерање тежишта америчке политике ка Пацифику и домаћој консолидацији. Европа таквом промјеном остаје без јасног кишобрана и први пут се суочава са потребом да сама преузме одговорност за сигурносну архитектуру Источне Европе.
Реакције европских главних градова показују дубоку подијељеност. Док балтичке државе и Пољска и даље наступају максималистички и критикују Трампов приступ, кључне чланице Европске уније попут Француске, Италије и Аустрије не крију да су спремне размотрити оквир заснован на контроли ескалације и евентуалној неутралности Украјине. Њемачка, која од почетка рата има потешкоћа у дефинисању властите стратегије, задржава резервисан тон и наглашава потребу за детаљном анализом америчког приједлога. Дипломатски извори указују да унутар Европске уније не постоји јединствена стратегија нити воља да се понуди кохерентан алтернативни мировни концепт. Европа, суочена са промјеном америчког курса, остаје између захтјева за наставком максималистичке подршке и све очигледније свијести да се циљеви из 2022. више не сматрају реалистичним.
Прва верзија Трамповог плана имала је двадесет осам тачака и дјелимично се ослањала на руске приједлоге из октобра. Након примједби Кијева и европских партнера, текст је у Женеви скраћен на деветнаест тачака. План предвиђа хитан прекид ватре, директне преговоре Путина и Зеленског под америчким покровитељством и међународни надзор над примјеном споразума. Украјина би прихватила трајну неутралност и одустала од уласка у НАТО. Безбједносне гаранције надзирало би посебно тијело под америчким вођством. Ревизијом су уклоњени локални плебисцити, али су задржане одредбе о раздвајању снага, забрани страних трупа и фазној имплементацији примирја.
Филип Гашпар
