Ako je suditi po onome što je ostavila iza sebe, po plemenitim delima i zadužbinama, Persida Milenković je zaslužila da se o njenom liku i delu zna mnogo više nego što je zabeleženo. U istoriji je ostala upamćena kao jedna od naših najvećih ktitorki novijeg doba, ali tragova o njenom životu je malo.
Poreklo i rani život
Rođena je 3. marta 1857. godine, u domu Nikodija i Jelke Ćirić u Šapcu, koji su grad u Mačvi ubrzo napustili, jer je otac činovnik dobio posao u Ministarstvu građevina u Beogradu. O Persidinom obrazovanju, prvom mužu i sinu Vojislavu koji je mlad umro, slabo se zna.
Brak i prekretnica u životu
Priča o njoj dobija na važnosti od 1883. godine, kada se udala za poznatog trgovca, rentijera i dobrotvora Ristu Milenkovića. Stranice njenog zadužbinarskog i plemenitog rada počele su da se ispisuju…
Zadužbine i graditeljski poduhvati
Zaslužna je za podizanje manastira Vavedenje, koji nalazi se na Senjaku i izgrađen je 1935. godine. Prema legendi ona je usnula san da baš na tom mestu treba izgraditi crkvu što je i učinila.
Takođe, sa svojim mužem Ristom podigla je zgradu Matematičke gimnazije u Beogradu, kao i zgradu u Zmaj Jovinoj ulici broj 5 u Beogradu sagrađenoj 1928. godine. Darovala je i zemljište za izgradnju sirotišta.
Testament i trajna misija dobročinstva
Nekoliko godina pre smrti odlučila je da napiše testament kako njen dobrotvorni rad ne bi bio prekinut. Učinila je to 10. maja 1937. godine kada je taksativno navela šta sve želi.
Osnovala je Zadužbinu Perse R. Milenkovićke, od čijih prihoda će, kako je zaveštala, studenti da se šalju u inostranstvo i usavršavaju u nauci, a od novca iz Fonda Perse R. Milenkovićke pomagaće se školovanje učenika državne Trgovačke akademije u Beogradu. Testamentom nije zaobišla ni Sabornu, Vaznesenjsku i Topčidersku crkvu, kojima je ostavila po 5000 dok je društvu „Kolo srpskih sestara“ zaveštala 10 000 dinara.
Smrt i sećanje na veliku dobrotvorku
Preminula je 08. februara 1943. godine u Beogradu i sahranjena je u manastiru Vavedenje. Na njenoj sahrani govorili su mitropolit skopski Josif, ministar prosvete Velibor Jonić i predsednik srpske vlade general Milan Nedić.
Zahvaljujući svom velikom doprinosu i dobrotvornom radu, jedna ulica na Senjaku ponela je njeno ime.
