11. novembra, obeležavamo potpisivanja primirja koje je okončalo Prvi svetski rat. To je bio rat koji je promenio svet i odneo milione života, ali i rat u kome je Srbija pokazala svoju hrabrost, žrtvu i odanost svom narodu i ušla u istoriju.
Primirje je potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, vrhovnog zapovednika snaga Antante, u francuskom gradu Kompjenju. Sa druge strane stola sedeli su predstavnici Nemačke, koja je bila na izmaku snaga i koja je tražila prekid borbi. Primirje je potpisano u 5.10 časova ujutru, ali je stupilo na snagu tek u 11.00 časova, kako bi se obavestili svi vođe i vojnici na frontovima. Hitler je 1940. godine, u zenitu Drugog svetskog rata, insistirao da se kapitulacija Francuske potpiše u istom vagonu.
Sporazumom su dogovoreni prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa iz svih zemalja koje su okupirale, razmena zarobljenika i regulisano je pitanje ratne odštete i uništavanja nemačkih ratnih brodova i podmornica. Ovim sporazumom je završen rat koji je trajao četiri godine i koji je odneo oko 20 miliona života. Za Srbe ovaj rat je simbol pobede, ali i stradanja i vaskrsenja naroda.
Početak rata i savezništva
Neposredni povod za rat je bio atentat na naslednika austrougarskog prestola, nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914, koga je ubio Gavrilo Princip, Srbin iz Bosne, koja je tada bila deo Austrougarske. Objava rata Austrougarske Srbiji aktivirala je niz savezništava koja su pokrenula lančanu reakciju objava rata. Do kraja avgusta 1914. veći deo Evrope se našao u ratu.
Rat se vodio na nekoliko ratišta koji su presecali Evropu. Zapadni front se odlikovao sistemom rovova i utvrđenja koje je odvajala ničija zemlja. Ova utvrđenja su se prostirala dužinom većom od 600 km. Zapadni front prostirao se od Antverpena na severu do neutralne Švajcarske na jugu. Na Istočnom frontu, koji se vodio na dužini od 1600 km, velika prostranstva istočnoevropskih nizija i ograničena železnička mreža nisu omogućile da se ovde razvije stanje kao na Zapadnom frontu, iako su sukobi bili podjednako žestoki. Pored toga, žestoki sukobi su vođeni na Balkanskom, Bliskoistočnom i Italijanskom frontu, a neprijateljstva su se odvijala na moru, i po prvi put, u vazduhu.
Prvi svetski rat je bio izrazito krvav i razoran za svakog učesnika. Procenjuje se da je ukupno poginulo oko 17 miliona ljudi (10 miliona vojnika i 7 miliona civila), a da je oko 20 miliona ranjeno. Rat je doveo do raspada četiri velike imperije (Austrougarske, Nemačke, Osmanske i Ruske), do promene granica i političkog sistema u mnogim zemljama, do nastanka novih država (naročito na Balkanu i u Bliskom istoku), do revolucija i građanskih ratova, do ekonomske krize i inflacije, do razvoja novih tehnologija i oružja, do pojave novih ideologija i pokreta, do promene uloge žena u društvu, do kulturnih i umetničkih tokova, do trauma i psiholoških posledica za preživele.
Prvi svetski rat je takođe postavio osnovu za drugi svetski rat, koji je izbio dvadeset godina kasnije, kao rezultat nespravedljivog mirovnog sporazuma kojim je rat završen (Versajski mir), ekonomske depresije koja je uspela, nacističkog uspona na vlast u Nemačkoj i ekspanzionističkih ambicija Japana i Italije.
Žrtva Srbija
Za Srbiju, ovaj datum ima posebno značenje. Naš narod je u tom ratu pokazao hrabrost i odlučnost da sačuva svoju slobodu i nezavisnost. Srpska vojska je odolevala nadmoćnom neprijatelju na Kolubari, Ceru, Drini, Kosovu… Posle prinudnog povlačenja preko Albanije, ona se regrupisala i oporavila na Krfu. Potom je učestvovala u proboju Solunskog fronta, koji je bio prelomni momenat za okončavanje rata. U besprimernom maršu kroz Makedoniju, Srbiju i Vojvodinu, srpska vojska je oslobađala svoju zemlju od austro-ugarske i bugarske okupacije. Srpska vojska je oslobodila svoju zemlju i svoj narod.
Dan Pobede u Prvom svetskom ratu
U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. godine u 11.00 sati potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna… pic.twitter.com/AdPIauZYMq
— Rubikon (@RubikonPress) November 11, 2023
Srbija je platila veliku cenu za svoju slobodu. Preko milion naših građana je izgubilo život u tom ratu, što je bilo 28% celokupnog stanovništva ili 60% muške populacije. To je bio najveći procenat žrtava u odnosu na broj stanovnika od svih zemalja učesnica u ratu. Srbija je takođe pretrpela veliku materijalnu štetu i ekonomsku zaostalost.
Međutim, Srbija je iz tog rata izašla kao pobednik. Srbija je država koja je poštovana i cenjena od svih svetskih sila tada. Srbija je dobila priznanje za svoj doprinos pobedi Antante i za svoju ulogu u stvaranju nove državne zajednice južnoslovenskih naroda – Kraljevine SHS, kasnije Kraljevine Jugoslavije.
Danas treba da se setimo svih onih koji su položili svoje živote za našu slobodu. Treba da čuvamo i negujemo naše nacionalno i kulturno nasleđe, koje je bilo izloženo teškim ispitima i problemima u prošlosti. Treba da budemo ponosni na našu istoriju i naše heroje. Pamtimo, ne zaboravljamo slavnu istoriju ispisanu u Prvom svetskom ratu, od Kajmakčalana do pobede!
