Požrtvovanje srpskog vojnika – Pri jurišu na austrijske rovove naši vojnici, pošto su im se bili približili na 20-30 koraka, počeše ubacivati bobme u rovove i, stvorivši paniku kod Austrijanaca, naši počeše da uskaču u rovove.
Jedan naš vojnik beše upalio bombu i taman da je baci u rov vide da su naši vojnici već uskočili u njega. I ispred i pozadi njega bilo je naših vojnika i, videći da će bomba, ako je baci, pobiti naše, on hitro spusti bombu na zemlju i leže na nju.
Bomba eksplodira i ovog junaka raznese svega u komada, ali ne povredi ni jednoga od naših vojnika. On je dao život kako bi spasao živote drugova koji su bili oko njega.
Div junaci koji ne priznaše kapitulaciju ostaviše nam u amanet primer čojstva i junaštva i večni zavet da otadžbinu branimo složno svi kao jedan.
I ja sam jedan od tih ljudi koji je bio u nekoj čudnoj vezi sa tim ratnicima. Osetio sam isto što su osećali pevajući zajedničku pesmu „Tamo daleko“ pred svaki juriš.
Mi preživeli, posvećujemo ove priče potomcima, da se sete ko su i čiji su! I precima koji su to znali.