Mnogo je onih koji su u prošlosti zadužili Beograd često darujući prestonici i njenim građanima sve što su imali. Ipak, niko u istoriji srpske prestonice nije tako nepravedno zapostavljen kao Persida Milenković.
Persida je rođena je 3. marta 1857. godine u Šapcu, u činovničkoj porodici Nikodija Ćirića. Iako nije rođena Beograđanka, Persida je u glavni grad stigla kada je njen otac dobio službu u ministarstvu građevine.
O Persidinoj mladosti ne zna se mnogo. Izvesno je da se udala jako mlada, jer je do 25. godine već bila udovica. Iz prvog braka ostao joj je sin Vojislav, ali nažalost, on je ubrzo preminuo, pa je Persida ostala sama.
Po drugi put se udala 1883. godine za beogradskog trgovca, rentijera i dobrotvora Ristu Milenkovića. Bilo joj je 26 godina i bila je spremna da ponovo pokuša da potraži sreću.
Rista je bio veoma bogat čovek. Širom prestonice imao je kuće i lokale koje je iznajmljivao. On i Persida imali su skladan brak i kraj njega je ona počela da se bavi dobrotvornim radom.
Pomagala sirotišta i škole
Pomagala je siromašne đake, darivala škole, obilazila sirotišta. Sa suprugom je podigla zgradu osnovne škole u Ulici Kraljice Natalije u kojoj je danas Matematička gimnazija, kao i zgradu u Zmaj Jovinoj ulici broj 5. Beogradskom univerzitetu.
Beograđani su je upamtili kao visoku, uspravnu i ponositu gospođu koja je čak i u poznim godinama uvek bila doterana.
Nakon što je po drugi put ostala udovica, bez dece i ponovo sama, Persida se potpuno posvetila pomaganju drugima.
Ktitorka manastira Vavedenje
Iako se o detaljima privatnog života Perside Ćirić Milenković ne zna mnogo, ono što je dobro poznato jesu njena dobra dela. Ova žena zaslužna je za podizanje manastira Vavedenje 1935. godine, a koji se nalazi na Senjaku. Na Naslovnoj fotografiji, sa leve strane, vidi se zadužbinarska freska na kojoj je prikazana Persida.
Prema legendi Persida je iz noći u noć sanjala isti san. U njemu, neki glas govorio joj je da tu treba da podigne crkvu na mestu “gde se Senjak spušta u Topčiderski park”. Osim ovoga, sagradila je i crkvu na Torlaku.
Veliki doprinos obrazovanju žena
Persida je mnogo učinila i na polju ženskog obrazovanja i emancipacije. Podigla je Žensku učiteljsku školu kao i osnovnu školu i vežbaonicu.
U Tabanovačkoj ulici na Autokomandi, 1939. izgradila dom za sirotinju. Kažu, bila je to zgrada sa 16 higijenskih stanova koje su mogli da koriste najsiromašniji Beograđani. Pored toga, dala je novac da se tu podigne i sirotište za nezbrinutu decu.
Već u godinama, Persida je u maju 1937. sačinila testament kojim se pobrinula da njeno veliko bogatstvo ostane onima kojima je najpotrebnije.
Osnovala je zadužbinu “Fond Perse R. Milenković“, a većinu objekata koje je posedovala darovala je humanitarnim organizacijama i obrazovnim institucijama – Crvenom krstu, Kolu srpskih sestara, Beogradskom univerzitetu.
Pobrinula se i za manastir Vavedenje ostavivši u banci štednu knjižicu sa 100.000 dinara, ali uz napomenu da se može koristiti samo kamata i to isključivo za popravku hrama.
