Dana 24. marta 1999. godine, u 19:45 časova, započelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), označavajući početak 78-dnevne vojne intervencije bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Ova operacija, nazvana „Saveznička snaga“, a kasnije „Zajednički zaštitnik“ ili „Milosrdni anđeo“, imala je za cilj da zaustavi navodnu humanitarnu katastrofu i progon Albanaca na Kosovu, koje su, prema zvaničnim objašnjenjima Alijanse, sprovodile srpska policija i jugoslovenska vojska.
Građani su uz zvuke sirena napuštali svoje domove i tražili skloništa
Prve sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Prištini u popodnevnim satima, a ubrzo potom i širom Srbije i Crne Gore.
Građani su, uz zvuke sirena, napuštali svoje domove i tražili skloništa, ne znajući šta ih čeka u narednim danima. Strah i neizvesnost bili su sveprisutni, dok su se ljudi suočavali sa realnošću rata koji je zahvatio našu zemlju.
Tokom bombardovanja, gađani su brojni ciljevi, a najteže su pogođeni Beograd, Novi Sad, Niš i Priština. U Beogradu su uništeni mnogi infrastrukturni objekti, uključujući mostove, puteve i zgrade.
Novi Sad je ostao bez svih mostova preko Dunava, što je prekinulo saobraćaj i otežalo svakodnevni život građana. Niš je bio meta napada kasetnim bombama, koje su izazvale velike civilne žrtve i strah među stanovništvom.
Najtragičniji događaji tokom NATO bombardovanja
Jedan od najtragičnijih događaja dogodio se 12. aprila 1999. godine, kada je NATO bombardovao putnički voz u Gredeličkoj klisuri, pri čemu je stradalo desetoro ljudi. Samo dva dana kasnije, granatirana je kolona izbeglica kod sela Madan, gde je poginulo 70 ljudi, a ranjeno 100. Trogodišnja Milica Rakić ubijena je 17. aprila u Batajnici.
U zgradi RTS-a stradalo je 16 radnika. Deset dana kasnije, u Surdulici je poginulo 20 civila, među kojima 12 dece. Grad Niš je 7. maja zasuti kasetnim bombama, pri čemu je ubijeno 17 civila. Kliničko-bolnički centar „Dragiša Mišović“ u Beogradu pogođen je 12. maja, a život su izgubile četiri osobe.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije NATO-a poginulo je 2.500 civila, među njima 89 dece, kao i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajca, dok se 25 osoba i dalje vodi kao nestalo.
Bombardovanje je okončano 10. juna 1999. godine
Bombardovanje je okončano 10. juna 1999. godine, nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna, kojim je precizirano povlačenje snaga Vojske Jugoslavije sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu. Istog dana, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, koja je omogućila razmeštanje međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji.
Danas, 26 godina kasnije, sećanje na žrtve i razaranja tokom NATO bombardovanja i dalje je prisutno u kolektivnoj svesti građana Srbije, podsećajući na strašan period kroz koji je srpski narod prošao tokom jedne od najvećih sramota u novijoj istoriji čovečanstva.
Nikada ne smemo da zaboravimo šta nam se dešavalo tokom ovih 78 dana, a i nakon toga pa sve do dana današnjeg, kada zapadni faktori utiču na mnoge stvari u našem društvu.
Ne smemo nikada da zaboravimo naše heroje koji su svoj život položili na Kosovu i Metohiji, Košarama, Paštriku, svetinje koje su nam uništene, duša i srce koje nam je isčupano. Oporavićemo se mi od svega ovoga, ali ožiljci i sećanja ostaju večno.
