Prestanku NATO bombardovanja SR Jugoslavije 10. juna 1999, prethodilo je donošenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Poslednji projektili ispaljeni na tadašnju SRJ, pali su 10. juna 1999. u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13:30. Na kasarnu u Uroševcu poslednji projektil pao je u 19:35.
Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je počela 24. marta 1999, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjih Nacija.
Vojno tehnički sporazum u Kumanovu
Dan ranije, 9. juna, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.
Istoga dana, stalni savet NATO-a na sednici u Briselu odobrio je sporazum koji su u Kumanovu potpisali predstavnici jugoslovenske vojske i međunarodnih snaga bezbednosti.
Savet je od komandanta NATO snaga za Evropu Veslija Klarka zatražio da „verifikuje početak povlačenja jugoslovenskih snaga sa Kosmeta“, što je ubrzo i učinjeno, a zatim je u Savetu bezbednosti UN doneta Rezolucija 1244.
Do prekida vazdušne intervencije došlo je posle uspešno okončane diplomatske misije predsednika Finske Martija Ahtisarija i bivšeg premijera Rusije Viktora Černomirdina.
Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna prihvatio je njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom su taj dogovor prihvatili poslanici Skupštine Srbije.
Donošenje rezolucije UN
Vojska i policija povukle su se sa Kosova i Metohije posle donošenja rezolucije UN, a prvi pripadnici međunarodnih snaga ušli su na teritoriju pokrajine 12. juna 1999. godine.
Na Kosovo i Metohiju je prvi stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je ušao 12. juna u 1 i 30 časova u centar Prištine, a potom nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.
Istog jutra, nešto posle pet časova, sa teritorije Makedonije na Kosmet su, u okviru mirovne misije UN, ušli prvi britanski vojnici.
Granicu kod mesta Blace prvo su, u šest transportnih helikoptera, prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka, a neposredno zatim, na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.
Ulazak KFOR-a na KiM
Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu Kfor-a ušao je oko podne istoga dana na Kosmet sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama.
U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je 37.200 vojnika iz 36 država, a u proteklom periodu taj broj je znatno smanjen.
NATO napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine oko 20 sati na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.
Poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi
Do napada je došlo posle niza neuspešnih pregovora o rešavanju krize na Kosovu i Metohiji, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
U napadima koji su trajali 11 nedelja poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi, a pričinjena materijalna šteta, u zavisnosti od procena, kretala se oko sto milijardi dolara.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
