U NATO bombardovanju Srbije, odnosno tadašnje Savezne republike Jugoslavije, poginulo je više od 1.100 pripadnika vojske i policije. Ukupan broj civilnih žrtava do danas nije utvrđen.
Na današnji dan sećamo se male Milice Rakić iz Batajnice, trudnice Ljiljane Spasić iz Niša, 16 radnika RTS-a i svih ostalih žrtava NATO bombardovanja.
Bojana je najmlađa žrtva NATO bombardovanja
Današnji dan, 24. mart bio je najteži porodici Tošović iz Merdara, na čiju je kuću pala bomba. Bojana je najmlađa žrtva NATO bombardovanja, piše RTS.
– Bojana je tek prohodala, imala je 11 meseci, ali je valjda požurila da prohoda. Tako smo se igrali po dvorištu. To me podseća na taj dan, da je bilo sve lepo, a eto desilo se šta se desilo. Uveče su, preko noći, bombardovali selo, porušili sve kuće, meni ubili Bojanu, ubili mi muža. Ja sam bila u sedmom mesecu trudnoće sa Anđelkom, ćerkom koja sada ima 25 godina – priča Marija Tošović.
Nema šta novo da se kaže o tačnom broju ljudi koji su poginuli u NATO bombardovanju.
Direktor Kancelarije za nestale Veljko Odalović to objašnjava nemogućnošću saradnje sa kosovskim* vlastima sa jedne strane i, sa druge strane, željom da se iz popisa ne izostavi teritorija Kosova i Metohije i širi vremenski period sukoba.
-Još 78 lica srpske nacionalnosti je na našoj listi nestalih iz perioda 24. mart – 10. jun 1999. godine, a preko 420 lica još kao produžena posledica NATO agresije, je ono što se desilo posle 10. juna 1999. godine kada je stradalo takođe mnogo ljudi – kaže Odalović.
Procenjuje se da je poginulo oko dvije i po hiljade ljudi, među njima više od hiljadu pripadnika vojske i policije.
Ispaljeno 50.000 projektila
U 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 projektila. Uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, hiljadu kilometara puteva i pruga, na desetine bolnica, vrtića, škola, spomenika kulture.
Mete su bili i mostovi, vojne fabrike, rafinerije, industrijska postrojenja. Korišćena je kasetna municija. Projektilima sa osiromašenim uranijumom najviše su gađani ciljevi na Kosovu i Metohiji.
-Ono što se ovoj zemlji dogodilo 1999. i dalje postoji kao njen, čini se, najveći problem, a to je problem separatizma u južnoj pokrajini. Još uvek možete kada prolazite kroz gradove, kada je Beograd u pitanju još uvek možete da naiđete na ruševine. Tragične su posledice u kulturi sećanja. Čitav jedan narod je nakon bombardovanja proteran sa teritorije na kojoj je živeo – naveo je istoričar Milan Gulić.
Za 78 dana bombardovanja, rođeno je 14.391 dijete. Među njima je bila i Tanja Radenković iz Lađevaca.
-Meni je jezive sama pomisao na sve te scene, pošto je moja majka u tom momentu kod kuće ostavila dvoje male dece, a u tom momentu se porađala sa mnom. Rekla mi je da je imala ogroman strah jer u momentu kad je ulazila u porodilište, rekli su da neće pucati na bolnicu, bezbedni smo, krenuli su ka Lađevcima. Od malena su rođaci pričali – ona je ratoborna, ona je rođena na bombardovanje, ona je borac – priča Tanja Radenković.
