Дана 24. марта 1999. године, у 19:45 часова, започело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије (СРЈ), означавајући почетак 78-дневне војне интервенције без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
Ова операција, названа „Савезничка снага“, а касније „Заједнички заштитник“ или „Милосрдни анђео“, имала је за циљ да заустави наводну хуманитарну катастрофу и прогон Албанаца на Косову, које су, према званичним објашњењима Алијансе, спроводиле српска полиција и југословенска војска.
Грађани су уз звуке сирена напуштали своје домове и тражили склоништа
Прве сирене за ваздушну опасност огласиле су се у Приштини у поподневним сатима, а убрзо потом и широм Србије и Црне Горе.
Грађани су, уз звуке сирена, напуштали своје домове и тражили склоништа, не знајући шта их чека у наредним данима. Страх и неизвесност били су свеприсутни, док су се људи суочавали са реалношћу рата који је захватио нашу земљу.
Током бомбардовања, гађани су бројни циљеви, а најтеже су погођени Београд, Нови Сад, Ниш и Приштина. У Београду су уништени многи инфраструктурни објекти, укључујући мостове, путеве и зграде.
Нови Сад је остао без свих мостова преко Дунава, што је прекинуло саобраћај и отежало свакодневни живот грађана. Ниш је био мета напада касетним бомбама, које су изазвале велике цивилне жртве и страх међу становништвом.
Најтрагичнији догађаји током НАТО бомбардовања
Један од најтрагичнијих догађаја догодио се 12. априла 1999. године, када је НАТО бомбардовао путнички воз у Гределичкој клисури, при чему је страдало десеторо људи. Само два дана касније, гранатирана је колона избеглица код села Мадан, где је погинуло 70 људи, а рањено 100. Трогодишња Милица Ракић убијена је 17. априла у Батајници.
У згради РТС-а страдало је 16 радника. Десет дана касније, у Сурдулици је погинуло 20 цивила, међу којима 12 деце. Град Ниш је 7. маја засути касетним бомбама, при чему је убијено 17 цивила. Клиничко-болнички центар „Драгиша Мишовић“ у Београду погођен је 12. маја, а живот су изгубиле четири особе.
Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО-а погинуло је 2.500 цивила, међу њима 89 деце, као и 1.031 припадник Војске и полиције. Рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајца, док се 25 особа и даље води као нестало.
Бомбардовање је окончано 10. јуна 1999. године
Бомбардовање је окончано 10. јуна 1999. године, након потписивања Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна, којим је прецизирано повлачење снага Војске Југославије са Косова и улазак међународних трупа у покрајину. Истог дана, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244, која је омогућила размештање међународних снага на Косову и Метохији.
Данас, 26 година касније, сећање на жртве и разарања током НАТО бомбардовања и даље је присутно у колективној свести грађана Србије, подсећајући на страшан период кроз који је српски народ прошао током једне од највећих срамота у новијој историји човечанства.
Никада не смемо да заборавимо шта нам се дешавало током ових 78 дана, а и након тога па све до дана данашњег, када западни фактори утичу на многе ствари у нашем друштву.
Не смемо никада да заборавимо наше хероје који су свој живот положили на Косову и Метохији, Кошарама, Паштрику, светиње које су нам уништене, душа и срце које нам је исчупано. Опоравићемо се ми од свега овога, али ожиљци и сећања остају вечно.
