Класична музика на просторима Балкана налази се нажалост, на маргинама. Композиције које су некада представљале оличење културе и квалитета, сада су актуелне само у ретким ситуацијама и само за одабране, јер само мали број људи има жељу да дан започне уз Шопена, Баха, Моцарта…
Класична музика је на неки начин база културе
Нова гошћа подкаста Компас, Ирена Јосифоска, млада и веома успешна челисткиња, приближила нам је стање музике која је некад сматрана темељом културе.
– Класична музика јесте заправо на неки начин база културе – рекла је Ирена на самом почетку разговора и објаснила:
– У суштини је на неки начин за човека духовно јако, јако битна. Мислим да би требало више је промовисати у Србији кроз медије, не само на дан жалости него и иначе да се класична музика на лепши начин промовише и да се одмалена пружи младима прилика да слушају ту музику. Оно што сам исто приметила, рецимо у Немачкој пуно деце свира инструмент, не зато што хоће да се баве тиме, него просто ето, то је нека култура.
Ирена данас гради каријеру у иностранству
Ирена је пут Немачке кренула са 19 година, на студије, и тамо остала да гради каријеру и име. Сада је у Берлину, једном од водећих градова културе, препознатљива, али, као и сваки почетак, ни њен није био лак.
– У основној школи сам се мало можда осећала не схваћено јер сам радила нешто друго него друга деца, и кад су они ишла после школе у парк, ја сам морала кући да вежбам инструмент, али некако сад кад се вратим у то време, мени је то било задовољство, ја сам то желела, тако да та љубав према класичној музици и виолончелу је од моје треће године ту и до дана данашњег.
Потекла је у уметничкој породици, пореклом са Охрида
Раскошни таленат младе уметнице на време је био препознат у домовини, а Ирена неретко истиче да је потекла у музичкој породици, пореклом са Охрида.
– У Србији ја сам увек била Ирена, људи су ме држали као мало воде на длану, нарочито у Новом Саду. Знали су људи за мене, онда сам отишла у Детмолд, то је мали градић у Немачкој, у близини Холандије, ту ми је професорка била Ксенија Јанковић, једна дивна челисткиња, полу Рускиња полу Српкиња и ту сам била четири године и ту је већ био наравно виши ниво, али не да кажем онај највиши, тако да сам се ја и ту доста комотно осећала и ту сам на неки начин, ако смем тако да кажем, била звезда и некако је све то мени пријало и све је то било фино.
Увек сам ја имала моменат да одем на неко такмичење и да схватим шта је реалност и колико „тих“ Ирена има у овом свету – признала је Јосифоска.
Учешће на „Евровизији класичне музике“ била је само потврда квалитета и наговештај да ће концертне дворане широм света уживати у емоцијама које преноси виолончелом.
О томе зашто је суботичка Синагога посебна, када је можемо слушати у Србији и како је једна траума помогла да се избори са надолазећим страховима, погледајте у најновијој епизоди Компаса, а ми Ирени захваљујемо на издвојеном времену и дивном разговору који је поделила са нама.
