Позориште је један од стубова културе, она база лепог, али и мање лепог која нам до оси извесну катарзу. Може нам дати пуно, а неће нам узети готово ништа, наравно уколико отвореног ума посматрамо јунаке.
Један од већих, признатијих и познатијих јунака, био је гост најновије епизоде подкаста Компас. Светозар Цветковић, наш чувени позоришни и филмски глумац и продуцент, открио нам је да позориште и даље носи слободу и не трпи лаж.
„Врло брзо сам схватио да позориште може да мења мене“, рекао нам је на почетку разговора и додао:
„Позориште је сигурно на неки начин уметност заборава“.
И док нам сцена пружа извесну слободу, питање је како све оно што научимо у позоришту, можемо приметити на стварни живот.
Проблем није у разлици између позоришта и живота, него проблем је у животу
„Проблем није у разлици између позоришта и живота, него проблем је у животу. Проблем је у томе шта је то што ми живимо и кад кажем шта ми живимо, не мислим само на нас овде, мислим генерално шта живимо. Јуче сам чуо некога да је рекао да је у првом кварталу овога века се десило много више него што се десило можда у целом претходном веку и можда је то стварно тачно.
Ми смо толико нападнути нечим што се не тиче наше интиме, а што утиче на нашу интиму, свакодневно. Ми смо избомбардовани тиме, не само на крају прошлог века бомбама, него смо избомбардовани свакодневно разним страховима који нас окружују разним могућностима нестајања живота, разним сукобима, ратовима“, рекао је човек који је својим улогама како у позоришту, тако и на филму утицао на многе животе, али и даље жалите за оном једном:
„Позориште јесте један велики степен слободе, креативности, једна велика могућност да људима који вас гледају нешто у глави мало промените, у односу на то шта су мислили пре него што су ушли у позоришну дворану, а шта мисле након тога, дакле нешто мало код њих промените. Иако у тој сали од 400 људи у којој играте промените нешто у главама двоје или троје људи, ви сте направили велики успех, али мислим да као лекар, ако некоме живот спасете, много сте више учинили него што ја учиним у позоришту ако неком променим поглед на свет, јасно…“.
Какве емоције у њему буди чувени филм „Ни на небу ни на земљи“, како памти снимање последње сцене филма „Нож“, и због чега је то Жарко Лаушевић специјалан човек, погледајте у најновијој епизоди подкаста Компас, а ми захваљујемо господину Цветковићу на издвојеном времену и дивном разговору.
