Pre 26 godina, na današnji dan, započela je Bitka za Košare. Borba na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana i odnela je 108 života. Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije. OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela dublje da prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada.
Pre 26 godina, oko hiljadu i po pripadnika OVK uz podršku albanske artiljerije, NATO avijacije i instruktora napalo je rejon karaule Košare na jugoslovensko-albanskoj granici.
Napad na frontu širine nekoliko kilometara počeo je rano ujutro 9. aprila 1999. godine.
Do 9. aprila NATO nije gađao Košare, ali jeste druge položaje na jugoslovensko-albanskoj granici. Karaula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana.
U tom trenutku na frontu je bilo nešto više od sto pripadnika graničnih jedinica Vojske Jugoslavije (VJ). Zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK veća pomoć nije mogla odmah da stigne.
Procena vojnog vrha bila je da će kopneni napad najverovatnije krenuti iz Makedonije gde se već nalazilo oko 16.000 vojnika NATO-a, a pretpostavke da će glavni napad ići preko Košara nije bilo.
Taj deo teritorije bio je u zoni odgovornosti 125. motorizovane brigade koja je reorganizovala svoje jedinice, borila se sa teroristima OVK u Metohiji i stalno bila na udaru NATO-a, tako da od početka rata do 9. aprila nije uspela da se u potpunosti pripremi za zaustavljanje napada na Košarama.
Drugog dana bitke, OVK je zauzela karaulu Košare, što su objavili svetski mediji. Međutim, to nije bilo veliki uspeh jer je sama karaula okružena brdima i veoma nepovoljna za odbranu.
Posle pada karaule, stiglo je pojačanje od više stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pešadijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo većih pomeranja do kraja rata.
Na vrhuncu borbi, Vojska Jugoslavije imala je oko 1.200 vojnika, a OVK, sa dobrovoljcima i albanskim jedinicama, pet do šest hiljada.
Cilj napadača – OVK, NATO-a i albanske vojske – bio je da se prodre u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izražaja došla tehnološka prednost avijacije NATO-a.
Agresor je uspeo da zauzme teritoriju SRJ svega četiri kilometra u širinu i u dubinu nekoliko stotina do hiljadu metara.
Borba na jugoslovensko-albanskoj granici trajala je 67 dana i odnela je 108 života. Jedna je od najtežih borbi u novijoj istoriji srpske vojske postala je simbol odbrane otadžbine.
Taktika koja je prevarila NATO i OVK
Tokom krvavih borbi na Košarama bilo je i mnogih neverovatnih scena, u koje je teško poverovati. Dešavalo se da ljudi sa obe linije fronta zbog guste magle zalutaju u neprijateljske rovove i vrate su u sopstvene, a da ih niko ne primeti.
Tokom bitke na Košarama, bilo je prisutno i stalno prisluškivanje, pa se jedan rezervni oficir VJ prisetio američkih Navaho Indijanaca iz Drugog svetskog rata, i angažovao dvojicu Roma, pripadnika VJ, koji su na svom jeziku radio vezom navodili jugoslovensku artiljeriju i minobacače.
Do kraja rata NATO i OVK nisu uspeli da shvate o čemu se radi, jer nisu razumeli romski jezik. Česte su bile i zasede u kojima je stradalo nekoliko pripanika VJ, a gotovo svakodnevna pojava pokušaja prenošenja manje ili veće količine oružja i municije iz Albanije na Kosovo i Metohiju. Glavninu graničnih jedinica činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina.
Zastavnik prve klase Saša Radojević, koji je tada bio zamenik komandira karaule Košare, za RTS je jednom prilikom govorio kako sa ove distance gleda na tu bitku koja je trajala do 14. juna.
„Radili smo svoj posao, svakoga dana nudeći svoju glavu za odbranu otadžbine, svakog minuta. Bilo je teško 67 dana psihički izdržati, bez NATO avijacije, bez borbi, samo da sedite 67 dana u rovu, da ne spavate, da nemate hranu“, kaže on.
„Svi napadi u istoriji su počinjali na blage ili radosne praznike – nisu baš slučajno izabrali veliki petak, prva dva dana kada su graničari primili taj prvi i najteži udar bio je nateži i treći dan bio je krvavi Uskrs kada smo izgubili 10 pripadnika Vojske Jugoslavije, od toga sedam pripadnika graničnih jedinica“, rekao je Radojević.
