Deo besede ave Justina Ćelijskog na parastosu blaženopočivšem Episkopu Nikolaju Ohridskom, Žičkom i Lelićkom 1965. godine u Manastiru Lelić.
Evo nas u drugoj duhovnoj prestonici Srpskoga naroda, Leliću. Prva prestonica Srpskoga naroda – Ras, gde se rodio Sveti Sava; a Lelić je druga prestonica Srpskoga naroda, srpske istorije, gde se rodio najveći čovek posle Svetoga Save, Sveti Vladika Nikolaj. Šta ja to govorim? Ja gledam celu srpsku istoriju, gledam početke našeg dolaska na Balkan, gledam Srpsku Crkvu od hiljadu godina, i gle, dva sunca na nebu Srpske Crkve, dva najveća sunca – Sveti Sava i Sveti Vladika Žički Nikolaj. Najveći duhovni vođ Srpskoga naroda posle Svetoga Save, eto ko je Sveti Vladika Nikolaj.
Srpski narod ima dva velika vođa, dva velika Svetitelja, dva pastira dobra – Svetoga Savu i Svetog Vladiku Nikolaja.
Ne umanjujem ja vrednost ostalih Svetitelja Srpskih, ne! Nego mi gledamo na najviše planine naše istorije, a najveća planina je Sveti Sava, a za njim Sveti Vladika Nikolaj Žički. Nisam ja dete kada govorim ovo. Od 1911. godine, kako se pojavio u Beogradu, jeromonah, profesor Bogoslovije u Beogradu, Nikolaj, od tada je počeo duhovni zemljotres u Srpskome narodu, duhovni zemljotres koji je on izazvao i trajaće do Strašnoga Suda.
Ko je taj Srbin koji je od 1911. godine otišao ka Nebu, pošao ka Gospodu Hristu, a nije se usudio i pitao: Šta misli jeromonah Nikolaj? Kako ovo pitanje rešava Vladika Nikolaj? Šta o tome misli Episkop Žički Nikolaj? Koji je pravi Srbin ovih pedeset godina, on zna da Pravoslavna Srpska Crkva nije mogla bez Vladike Nikolaja. Kada se kaže Srpska Crkva, u inostranstvu se misli na Vladiku Nikolaja. Pa i u Srpskoj zemlji, u mučnoj Srpskoj zemlji, kada je duša htela da krene ka Gospodu, tražila je njega za vođu, njega za putokaz. To znate vi svi, to znaju svi milioni Srba koji žive između dve Jugoslavije i posle druge Jugoslavije, i hrle ka Bogu.
Oni – istiniti vođi i vladari srpske istorije i Srpskoga naroda, Vladika Nikolaj i Sveti Sava – šta daju nama? Od koga nas to brane? Brane nas od duhovnih vukova. Ko su ti vuci? Čuli ste danas u Svetom Evanđelju, kako Spasitelj kao Dobri Pastir govori o vucima. Koji su to vuci, Gospode? Greh, smrt i đavo – eto tri vuka koji rastržu ljudski rod i rod Srpski. Od njih, ko nas može odbraniti? Mene današnjeg Srbina, tebe sutrašnjeg Srbina, ko ako ne Sveti Sava i Vladika Nikolaj, silom koju im Gospod Hristos daje kao dobrim pastirima, koji ostaviše sve da služe Gospodu. I služili su kao niko od Srba.
I oni, naši veliki vođi, eto i danas su potrebni meni i tebi, ako hoćemo – šta? Ako hoćemo da budemo ljudi, da ie budemo potomci majmuna, da ne budemo potomci životinja. Ako hoćemo da budemo potomci Svetoga Save i ljudi stvoreni po liku Božjem onda, onda eto nam naših vođa koji nas hrane besmrtnom hranom i brane nas od duhovnih vukova. Od duhovnih vukova.
Danas (ih) je pun sav svet: svi samozvani spasioci čovečanstava, svi oni koji danas predlažu sebe umesto Hrista, svi oni su duhovni vukovi. Pitaj ih: Možeš li mi osigurati, umesto Hrista, besmrtni Život Večni? Možeš li ti za mene pobediti smrt, možeš li pobediti za mene đavola, možeš_li za mene pobediti greh? Ne. Da, ti si duhovni vuk. A Pastir Dobri dušu svoju polaže za ovce. Lupež, veli Spasitelj, i hajduk, ne dolazi ni za šta drugo, nego da ubije i pogubi, ubije i pogubi. Ubija i pogubljuje sve. Ko? Svaka lažna nauka danas, koja se ističe protiv Hrista, a tih je nauka bezbroj. Namnožiše se kao gusenice.
Svaki predlaže sebe za spasitelja čovečanstva, svaki predlaže sebe za vođu. Hristos je jedan! Brate zabludeli, šta ćeš za đavolima, šta ćeš sa gresima? Kakve su tvoje vođe? Daj ti meni vođu koji meni kriči put kroz smrt, kroz prašumu smrti, vodi me u Carstvo Nebesko. To je vođ, to je pastir dobri. Sve drugo je, avaj, Spasiteljeva reč: lupeži, hajduci, vuci duhovni.
Mi današnji Srbi, imamo najvećeg bogataša posle Svetoga Save u rodu Srpskome. To je Sveti Vladika Nikolaj, najveći duhovni bogataš. Šta je to što on nama daje kao blago? Šta? Besmrtnost Hristovu! Daje nam Večni Život. Svaka njegova reč, braćo, jeste malo Evanđelje. Ne preuveličavam stvari. Vladika Nikolaj je peti Evanđelist Srpskoga roda. Sve što je rekao – Blagovest je za čoveka, Evanđelje za srpskoga čoveka. Sve što je napisao – Evanđelje, Blaga vest do Blage vesti, za svakoga od nas. Da, peti Evanđelist, najveći Evanđelist posle Svetoga Save roda Srpskog, najveći bogataš.
A gle, kako smo mi današnji Srbi osiromašili, kakvi smo prosjaci, kakvi ubožjaci, kojima ne treba Gospod Hristos, ne treba onda ni Sveti Sava, ne treba onda ni Vladika Nikolaj. Koliko ima tih slepih Srba? Da ih ne osudimo, da se pomolimo za njih Gospodu da progledaju; da ih Sveti Vladika Nikolaj s Neba prosvetli i osvetli, da ugledaju istinitost; da se Srbi spasu od najstrašnijeg greha, da se spasu svegreha.
