Dok se Iran priprema za predsedničke izbore, situacija u zemlji sve više podseća na ratnu zonu nego na demokratski proces. Umesto političke debate i kampanje, građani se suočavaju sa raketnim napadima, gušenjem sloboda i sve intenzivnijim pritiskom vlasti.
Sukob sa Izraelom više nije prikriven. Prema podacima izraelskog bezbednosnog foruma Israel’s Defense & Security Forum, u toku je velika vojna operacija pod šifrom „Rising Lion“, usmerena na ključnu vojnu i nuklearnu infrastrukturu u Iranu. U dosadašnjim udarima, pogođena su 23 vojna kompleksa, šest nuklearnih objekata i više strateških centara, a stradao je najmanje 41 visoki zvaničnik, uključujući i komandante Revolucionarne garde.
S druge strane, Iran nije ostao bez odgovora. U periodu od 13. do 17. juna ispaljeno je preko 400 raketa i 150 dronova na izraelsku teritoriju. Najrazorniji napad dogodio se 15. juna, kada je poginulo devet osoba, a preko 200 je ranjeno. Do sada je ukupno stradalo 24 ljudi, dok je više od 450 ranjeno. Oštećene su brojne zgrade, uključujući i civilne objekte.
Napeto na unutrašnjem planu
Na unutrašnjem planu, situacija je takođe sve napetija. Privremeni predsednik Mohamad Mokhber pojavljuje se u javnosti, ali deluje više kao figura kontinuiteta režima, nego kao stvarni lider promena. Na izborima učestvuju isključivo predstavnici vlasti, poput Saida Džalija i Mohamada Bagera Galibafa, što mnogi građani vide kao potvrdu da pravih izbora nema.
Istovremeno, izveštaji bezbednosne mreže Rising Lions ukazuju da iranske vlasti koriste rat kao izgovor za pojačanu represiju. Hapse se aktivisti koji pozivaju na bojkot izbora, internet je pod strogom kontrolom, a u provincijama poput Kurdistana i Sistan-Balučistana sve su češće vojne operacije i masovna privođenja.
Narod koji već godinama živi pod teretom sankcija, inflacije i siromaštva, sada trpi i posledice otvorenog ratnog sukoba. Svakodnevni život u Teheranu, Isfahanu i drugim gradovima podseća na stanje opsade. Dok zvaničnici govore o herojstvu i otporu, građani žive u stalnom strahu i neizvesnosti.
Međunarodna zajednica, iako svesna obima krize, uglavnom ćuti. Diplomatska rešenja deluju sve dalje, dok region stoji na ivici eskalacije širih razmera.
