Док се Иран припрема за председничке изборе, ситуација у земљи све више подсећа на ратну зону него на демократски процес. Уместо политичке дебате и кампање, грађани се суочавају са ракетним нападима, гушењем слобода и све интензивнијим притиском власти.
Сукоб са Израелом више није прикривен. Према подацима израелског безбедносног форума Israel’s Defense & Security Forum, у току је велика војна операција под шифром „Rising Lion“, усмерена на кључну војну и нуклеарну инфраструктуру у Ирану. У досадашњим ударима, погођена су 23 војна комплекса, шест нуклеарних објеката и више стратешких центара, а страдао је најмање 41 високи званичник, укључујући и команданте Револуционарне гарде.
С друге стране, Иран није остао без одговора. У периоду од 13. до 17. јуна испаљено је преко 400 ракета и 150 дронова на израелску територију. Најразорнији напад догодио се 15. јуна, када је погинуло девет особа, а преко 200 је рањено. До сада је укупно страдало 24 људи, док је више од 450 рањено. Оштећене су бројне зграде, укључујући и цивилне објекте.
Напето на унутрашњем плану
На унутрашњем плану, ситуација је такође све напетија. Привремени председник Мохамад Мокхбер појављује се у јавности, али делује више као фигура континуитета режима, него као стварни лидер промена. На изборима учествују искључиво представници власти, попут Саида Џалија и Мохамада Багера Галибафа, што многи грађани виде као потврду да правих избора нема.
Истовремено, извештаји безбедносне мреже Rising Lions указују да иранске власти користе рат као изговор за појачану репресију. Хапсе се активисти који позивају на бојкот избора, интернет је под строгом контролом, а у провинцијама попут Курдистана и Систан-Балучистана све су чешће војне операције и масовна привођења.
Народ који већ годинама живи под теретом санкција, инфлације и сиромаштва, сада трпи и последице отвореног ратног сукоба. Свакодневни живот у Техерану, Исфахану и другим градовима подсећа на стање опсаде. Док званичници говоре о херојству и отпору, грађани живе у сталном страху и неизвесности.
Међународна заједница, иако свесна обима кризе, углавном ћути. Дипломатска решења делују све даље, док регион стоји на ивици ескалације ширих размера.
