Kada neko kaže „bubrezi“, većina ljudi pomisli na nešto što radi samo po sebi, bez ikakvih problema. Ali u Srbiji danas oko 700.000 građana živi sa hroničnom bolešću bubrega – što je gotovo deset odsto svetske populacije, prema podacima koje su danas izneli stručnjaci na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega. Taj broj nije samo statistika. Iza njega stoje ljudi koji svakodnevno žive sa dijalizom, porodice koje se bore sa neizvesnošću i deca koja čekaju na transplantaciju organa pre nego što stignu da odrastu.Ovo oboljenje je, kako su naglasili u Udruženju transplantiranih pacijenata „Zajedno za novi život“, prava epidemija savremenog doba. Najveći problem je što se bolest dugo razvija bez ijednog upozorenja. Pacijenti često osećaju samo opštu slabost, malaksalost, mučninu ili blago oticanje nogu – simptome koje lako pripišu stresu, umoru ili starosti. Zato se u velikom broju slučajeva otkriva tek kada je bubrežna funkcija već ozbiljno oštećena i kada je mogućnost da se bolest uspori znatno manja.
U Srbiji trenutno više od 4.000 ljudi živi zahvaljujući nekom vidu zamene bubrežne funkcije – hemodijalizi ili peritoneumskoj dijalizi. To znači da tri puta nedeljno provode po četiri sata vezani za aparat koji im čisti krv umesto bubrega. To je život koji menja sve: posao, porodicu, planove za budućnost. Mnogi od njih su u najproduktivnijim godinama – između 40 i 60 – i još uvek imaju decu koja ih gledaju kako se bore.Dobre vesti dolaze iz oblasti transplantacije. Tokom cele 2025. godine u Srbiji je obavljeno 102 transplantacije organa – najviše u poslednjih deset godina, ako se izuzmu pandemijske godine kada je program bio gotovo zaustavljen. Samo od 1. januara do 27. februara 2026. izvršeno je 18 kadaveričnih transplantacija organa i 10 transplantacija rožnjače, među kojima 12 bubrega, dve jetre i četiri srca. Ipak, oko 1.700 pacijenata i dalje čeka na transplantaciju, uključujući blizu 40 dece. To je 1.700 porodica koje svaki dan proveravaju telefon, nadajući se pozivu koji bi promenio sve.Pomoćnik ministra zdravlja Nebojša Tasić jasno je rekao da je u poslednjih nekoliko godina napravljen značajan pomak, posebno u programu transplantacije bubrega, ali da broj donora još uvek nije dovoljan u odnosu na potrebe. „To je još uvek nedovoljno, jer veliki broj ljudi čeka na transplantaciju, dok je oko 4.000 pacijenata na dijalizi“, istakao je Tasić. Ključ za uspeh je, prema njegovim rečima, potpuno organizovan sistem donorstva – od bolnica, preko instituta za javno zdravlje, do šire društvene podrške i podizanja svesti građana.Nefrolog iz Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara“ dr Petar Đurić upozorio je da je jedan od najvećih izazova upravo kasno otkrivanje bolesti. „Tegobe se obično javljaju tek u uznapredovalim stadijumima, kada je mogućnost da se napredovanje uspori znatno manja“, objasnio je. Zato je, kako kaže, ključno aktivno tražiti bolest kod rizičnih grupa: osoba sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, starijih ljudi, ali i onih koji u porodici već imaju probleme sa bubrezima. Jednostavan test krvi i urina – koji se može uraditi u svakoj ambulanti – može da promeni sve.
Hronična bolest bubrega nije samo medicinski problem. To je bolest koja pogađa celu porodicu: majke koje ne mogu da se igraju sa decom jer ih umor savladava, očevi koji se plaše da izgube posao zbog dijalize, deca koja odrastaju uz zvuk aparata umesto uz smeh. Ali istovremeno, to je bolest koja se može sprečiti ili bar značajno usporiti – kontrolom šećera, krvnog pritiska, zdravom ishranom i redovnim pregledima. Poruka stručnjaka je jasna: svako od nas može da bude deo rešenja. Potpisivanje donorske kartice, razgovor u porodici o tome, redovni pregledi kod lekara – to su mali koraci koji mogu da spasu nečiji život. Jer iza svakog broja – 700.000 obolelih, 4.000 na dijalizi, 1.700 na listi čekanja – stoji čovek koji samo želi da živi normalno. I koji zaslužuje tu šansu.
