To je inače bolest starijeg životnog doba i smatra se da ljudi koji uđu u devetu deceniju već apriori mogu da imaju taj tumor, istakao je za „Politikin” podkast docent dr Uroš Babić, urolog
„U urologiji se smatra da bi muškarci stariji od 50 godina trebalo da proveravaju PSA, tumor marker kojim se rano otkriva karcinom prostate. A za ostale dijagnostičke urološke mere koje bi se eventualno smatrale skriningom, ranim otkrivanjem bolesti, u urologiji nema konsenzusa. Oboljenja se najčešće ili otkriju slučajno, na nekakvim ultrazvučnim pregledima, ili se to desi nakon pojave nekih od kliničkih znakova uroloških bolesti, istakao je u „Politikinom” podkastu docent dr Uroš Babić, urolog sa Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
On je pojasnio da muškarci stariji od 50 godina najčešće posećuju urologe zbog benignog uvećanja prostate. Oni uglavnom imaju slabiji mlaz pri mokrenju, često mokrenje, osećaj nepotpunog pražnjenja bešike, često noćno ustajanje zbog toga, što im kvari kvalitet sna. To je bolest koja nije životno ugrožavajuća, mada neka od komplikacija bolesti koja je odmakla može i da životno ugrozi čoveka. Ali to je de fakto bolest koja je nezgodna sa stanovišta izrazitog pogoršanja kvaliteta života pacijenta. I ne samo pacijenta već i supružnika i drugih članova porodice jer se ljudi probude kada neko ide da mokri pet puta u toku noći, onda ujutro svi neispavani idu na posao, pa je produktivnost kompromitovana i to je čitav začarani krug nezgodnih događaja koji izrazito negativno utiču na kvalitet života. Kada pacijent dođe na pregled i ustanovimo na osnovu simptoma da bi problem mogao da bude benigno uvećanje prostate, uradimo mu ultrazvučni pregled da vidimo koja je veličina prostate, da li prazni bešiku, uradimo i tumor marker, jer nekada karcinom prostate može da se javi zajedno sa benignim uvećanjem prostate. Ipak, jako je važno apostrofirati da karcinom najčešće ne daje nikakve tegobe donjeg urinarnog trakta, što je za benigno uvećanje karakteristično. Mi na osnovu tegoba, odnosno procene uticaja tegoba na kvalitet života i na zdravlje, možemo da odredimo terapiju koje su često dovoljno dobre da smanje tegobe, poboljšaju kvalitet mokrenja i posledično kvalitet života – pojasnio je dr Babić.
Jedna od najčešćih dijagnoza u kliničkoj praksi je karcinom prostate zato što danas ljudi žive duže nego ranije i onda se rak češće otkriva, kaže dr Babić. Kada lekari kod muškaraca primete povišeni PSA tumor marker, onda urolozi rade rektalni pregled prostate, digitorektalni pregled. Nakon toga se eventualno radi snimanje na magnetnoj rezonanci, koja takođe ima svoju vrednost za ovu diferencijalnu dijagnozu. I onda se odlučuje da li će da se obavi biopsija prostate. To je mera kojom se histološka verifikacija bolesti potvrđuje, ili pak odbacuje. To je bolest starijeg životnog doba i smatra se da ljudi koji uđu u devetu deceniju već apriori mogu da imaju taj karcinom. Nije on pravi ubica, kao neki karcinomi, jer se nekada može tretirati i običnim praćenjem tumor markera kao glavnog instrumenta za otkrivanje bolesti, pa onda praćenjem simptoma i tako odlagati eventualno početak lečenja do pozne starosti. Muškarci koji imaju porodično opterećenje, koji imaju bliskog muškog srodnika koji je bolovao od ovog karcinoma, moraju da počnu da proveravaju tumor marker već u ranijem životnom dobu, u četrdesetim godinama, jer se smatra da su ti tumori kod mlađih pacijenata agresivniji i mogu u dužem vremenskom periodu i životno da ih ugroze. To je bolest koja se kod najvećeg broja pacijenata može uspešno lečiti. Kod pacijenata koji imaju lokalizovani karcinom stremimo merama koje vode do izlečenja. Najčešće se to tiče operativnog lečenja, radikalna prostatektomija se zove operacija. Skida se prostata i semene kesice i često se obavi i linfadenektomija, skidanje žlezda.
Nekada operacije imaju neželjene efekte, ali ako je glava na ramenima, onda je to nešto što je podnošljiv rizik. S druge strane, postoji i zračna terapija koja je jednako dobra i čini mi se da ona napreduje sa tehnološkim napretkom u medicini, a kod pacijenata koji imaju metastaze imamo različite hormonske terapije i hemioterapije. Bolest se kod većine pacijenata može dugo vremena prilično uspešno kontrolisati, s tim da kvalitet života bude prilično očuvan, znači da se sačuva funkcionalnost dug vremenski period. To je za onkološke pacijente važno. Pacijenti prate vrednosti tumor markera u određeno definisanim vremenskim intervalima i onda kad primetimo da je došlo do porasta tumor markera, znamo da bolest ponovo uzima zamah, odnosno da je došlo do recidiva. Ćelije karcinoma imaju sposobnost da menjaju svoj metabolizam, uslovno rečeno, i u jednom momentu postaju imune na lekove koje mi imamo. U jednom momentu dolazi do metamorfoze bolesti, do otpornosti na dostupne lekove, i tada polako pacijent ulazi u finalni proces, terminalno stanje bolesti i smrti – navodi dr Babić.
Veliki problem je i rak mokraćne bešike.
– To je jedna podmukla i teška bolest i vrlo često sa nepovoljnim ishodom, to je jedan potentan karcinom koji je životno ugrožavajući. Simptom je pojava krvi u urinu, ali bez propratnih tegoba, znači nema pečenja, bolova i tome slično. Ako je pacijent ušao u šestu ili sedmu deceniju života, ako je pušač, pošto je to jedan od glavnih prepoznatih rizikofaktora, onda radimo ultrazvučni pregled ili cistoskopiju. To je pregled endoskopski kojim se ulazi u mokraćnu bešiku sa aparatom, ili pak radimo snimanje na skeneru ili magnetnoj rezonanci sa kontrastom. Rade se i analize urina – dodaje dr Babić.
Ponavljane urinarne infekcije muče veliki broj žena. Da li tome može da se stane na put? – Ne. Neke žene prosto imaju predispoziciju da boluju od takvih bolesti i tu ima nekih hipoteza zašto se to dešava. Kada žena dođe jednom sa epizodom upale bešike, cistitisom, postoji veća statistička verovatnoća da će se to ponavljati. Neke kategorije žena su naročito predisponirane, odnosno imaju veliku verovatnoću za razvoj cistitisa, to su mlade seksualno aktivne žene ili pak žene koje su u menopauzi. Nekada to vrlo često ide iz infekcije u infekciju i tako mesecima, godinama. To su velike nevolje za te pacijentkinje. Onda se pije dosta antibiotika, kvari se kvalitet života. Žene u menopauzi imaju određene promene koje se dešavaju zbog nedostatka ženskih hormona koji su karakteristični za stariju životnu dob. I sada dolazi do promena na spoljašnjim genitalijama, ta regija postaje prijemčljiva za bakterije. Mi pokušavamo s određenim supstitucionim terapijama hormonskim i lokalnim da rešavamo problem, kao i kremama i mastima, ili pak da dajemo antibiotike ili neke uroantiseptike. Najvažnije je da se pije dosta tečnosti da se mehanički efekt ispiranja bakterija postigne. Takođe, žene zbog posla imaju osobinu da trpe, da ne idu da mokre kad im se mokri. I tako satima. To je mera koja je prepoznata, odnosno situacija koja je jako zgodan faktor za razvoj urinarnih infekcija – pojašnjava gost našeg podkasta.
Mnogo ljudi ima probleme i sa bolesnim bubrezima, a mnogi ocenjuju bol zbog kamena u bubregu kao jedan od najjačih koji se javlja u organizmu.
– To su bolovi u rangu sa porođajnim bolovima. Pacijenti sa bubrežnim kolikama su česti posetioci urgentnog centra gde ja radim. Ipak, to nije nešto od čega može da nas strade. Znamo da je to stvar koja se uz analgetike, uz lekove protiv bolova, može zaustaviti, pacijent se može umiriti pa da se onda uz dijagnostiku vidi šta se dešava. Neki pacijenti izmokre neku partikulu kamena, ako je kamen razlog takvom bolu, što je najbolji scenario, ali kad se kamen zaglavi – to zahteva dalju dijagnostiku a nekada i hirurške mere. Postoje i razne metode za „razbijanje” kamena. Kada se to radi kroz mokraćne kanale – to je za pacijente najzgodnija varijanta. Ali kad su komplikovani slučajevi, onda su nekada i klasične operacije potrebne, pa se dešava i da dođe do propasti bubrega i da se on mora izvaditi. To su vrlo teške operacije.
Pacijenti sa dobrim bubrezima žive duže od onih koji nemaju. Bubrežna funkcija je važna, ali kada je život u pitanju, onda bubreg mora da se vadi. Imamo i pojavu raka bubrega. Uglavnom se kod muškaraca dva i po puta češće javlja nego kod žena. I oni se najčešće otkrivaju slučajno prilikom sistematskih pregleda. Sa karcinomom bubrega je dobro to što se on može dobro hirurški lečiti, ali jedan broj pacijenata u vreme postavljene dijagnoze ima metastaze. E kod takvih pacijenata mi nemamo izlečenje, već moramo bubreg sa karcinomom da izvadimo, da vidimo koji je tip histološkog karcinoma i da planiramo dalje mere – naglasio je naš sagovornik.
Pomoć urologa muškarci često traže i zbog eriktalne disfunkcije, odnosno impotencije.
– Muškarci najviše vole da dođu u kliničku praksu sa nekim drugim problemom pa da onda i to provuku kao jedan uzgredni manji problem. U principu to nije nešto čega treba da se stide jer ako se ne ode da se potraži pomoć, verovatno leka nema. Bolje je da takvu pomoć ponudi urolog jer je pretpostavka da mi možemo da prepoznajemo i neželjene efekte leka, a ako pričamo o ljudima koji su starijeg životnog doba, prosto problem s potencijom nije nešto što je neobično, već je očekivano. Mi znamo da takvi pacijenti imaju često i kardiovaskularne bolesti, znači povišen pritisak i tome slično, i da moramo tu stvar da imamo u vidu da ne bismo kompromitovali njegovo stanje koje bi moglo čak i životno da ugrozi pacijenta. Ali dolaze nam ljudi i sa nekoliko stentova i sa kardiomiopatijom i drugim tegobama, znači ugroženi su životno zbog kardiološke bolesti ali imaju očuvanu volju da taj aspekt života očuvaju pa im mi naravno ne sudimo. Ipak, moraju da imaju u vidu da ako je šteta od lekova za impotenciju veća od njihovog eventualnog zadovoljstva, kažemo im decidno da to nije poželjno za njih. Međutim, neki vole i na svoju ruku da se leče i uzimaju preparate. Danas ima sijaset takvih lekova i na internetu se nude, jeftiniji su od onoga što je konvencionalnom medicinom preporučeno, pa ljudi i to kupuju. Ako to rade, bolje im je da to kupe u dogovoru s nekim lekarom koji bi eventualne štetne efekte leka prepoznao, znači da ne ugrožavaju eventualno opšte zdravlje. Ima muškaraca koji sami sebi ubrizgavaju testosteron, a kojima to nije potrebno. Mi znamo koji su pacijenti kojima treba takva suplementacija. To su pacijenti koji iz nekih razloga, bolesti testisa i tome slično, nemaju testosterona dovoljno i onda moraju da budu na suplementaciji, nekada je ona i doživotna. Ali ona mora da bude kontrolisana, jer doze tih hormona moraju da budu, ipak, dobro nabaždarene, mora da im se prati krvna slika jer može da dođe do problema zbog upotrebe testosterona. Testosteron je popularan, ljudi vole da podižu svoju snagu, mišićnu masu, to najčešće rade potpuno needukovani ljudi po različitim teretanama, sportskim manifestacijama. Međutim, to je štetno dugoročno za zdravlje i topla je preporuka da se manu takvih aktivnosti, jer to prosto nije poželjno medicinsko ponašanje – kaže dr Babić.
Gost našeg podkasta kaže da su dosta prisutne polne infekcije, jer mladi ljudi nisu u dovoljnoj meri zdravstveno prosvećeni kada su seksualne interakcije u pitanju.
– Virusne bradavice su kod nas dosta zastupljene. Postoje vakcine koje bi trebale da spreče HPV virus i ne samo zbog kondiloma nego i zbog karcinoma. Tu su i druge virusne infekcije na samoj koži, bakterije u mokraćnoj cevi, seksualno prenosive bolesti, hlamidija, mikoplazma, ureaplazma, trihomona, gonoreja, znači čitav spektar različitih bakterija koje se nekada moraju brisevima dijagnostikovati. To je za pacijente nekada neprijatno. Mi nekada nemamo dobro rešenje, virusne infekcije se u principu teško leče, a mi virus ne možemo da izbacimo iz organizma nego lečimo lokalne simptome. Imamo mogućnost i davanja antibiotika, antimikotika, a nekada se savetuje i obrezivanje kod muškaraca, što je jako dobra mera za prevenciju takvih bolesti – dodao je dr Babić.
Igranje igrica pozitivno deluje na hirurgiju
Dr Uroš Babić ističe da od ranog detinjstva voli da igra video-igrice.
– To je jedna fiksacija, ali nisam ja izuzetak, znam dosta ljudi koji to isto vole. Možda je bolje ići na neki sport ali meni prija ovakva razonoda. Dobra okolnost je što je naučno potvrđeno da igranje igrica kod hirurga dovodi do poboljšanja hirurškog performansa, razvija neke hemisfere u mozgu koje pozitivno utiču na hiruršku disciplinu. Ja solidno igram video-igrice, a dobro i operišem, što mislim da je neka uzročno-posledična veza. Ipak, kolegama bih radije savetovao da idu na plivanje jer je to sport bez premca za hirurge – dodaje dr Babić.
Dokon mozak je igralište za đavola
Uroš Babić kaže da ne treba raditi onoliko koliko on radi, i da je za srećan život važno imati dobru porodicu, kao i da je u tom smislu blagosloven.
– Mora čovek da bude radno angažovan, to je važno jer je dokon mozak igralište za đavola. Dugovečni ljudi imaju dobar gen, ali su mnogi radno angažovani i rade na očuvanju kognitivnih karakteristika i fizičkih mogućnosti. To je dobra predispozicija za zdrav i dug život.
Zaista mnogo radim i nemam mnogo uslova za potpuno zdrav život. Možda je to izgovor, ali je činjenica da je tako. Voleo bih da se više bavim sportom. Ko ceo dan radi, verovatno ima neregulisan šećer i sklon je prejedanju. Tu je čitav spektar nepoželjnog ponašanja higijensko-dijetetskog. Čovek protiv toga mora da se bori snagom volje. Ja vrlo često ne uspevam, ali volim kao i svi lekari da takve savete dajem pacijentima – iskreno odgovara dr Babić.
