Potencijalni rizici po zdravlje ostaju nejasni, ali istraživači kažu da nanoplastika sadrži više od 100 hemikalija koje izazivaju rak – a oni koji su uključeni u studiju kažu da smanjuju potrošnju flaširane vode nakon šokantnih otkrića iz tipičnih uzoraka od 1 litra.
Prosečan litar flaširane vode sadrži skoro četvrt miliona nevidljivih komada nanoplastike, prema novom istraživanju.
Dok su naučnici dugo pretpostavljali da se u flašama vode nalaze velike količine sitnih plastičnih komada, nikada nisu znali koliko ih je i koje su vrste.
Istraživanje sa Kolumbije i Rudžersa
Istraživači sa univerziteta Kolumbija i Rudžers u SAD koristili su mikroskop sa dvostrukim laserima da otkriju i kategorizuju komade po prvi put. Gledajući pet uzoraka, svaki od tri uobičajena brenda flaširane vode, naučnici su otkrili da se nivoi čestica kreću od 110.000 do 400.000 po litru – u proseku oko 240.000 – prema studiji objavljenoj u „Proceedings of the National Academy of Sciences“. To su čestice koje su manje od mikrona. Postoji 25.400 mikrona – koji se nazivaju i mikrometri jer je milioniti deo metra – u inču. Ljudska kosa je široka oko 83 mikrona.
Prethodne studije su posmatrale malo veću mikroplastiku koja se kreće od vidljivih pet milimetara (manje od četvrtine inča) do jednog mikrona. U uzorcima flaširane vode otkriveno je oko 10 do 100 puta više nanoplastike nego mikroplastike, pokazalo je istraživanje.
Čini se da veći deo plastike dolazi iz same boce i filtera sa membranom reverzne osmoze koji se koristi za sprečavanje drugih zagađivača, rekla je Naišin Đan, fizički hemičar sa Univerziteta Kolumbija, inače glavni autor ove studije. Ona nije otkrila koja su to tri ispitana brenda jer istraživači žele više uzoraka i žele da prouče više brendova pre nego što izdvoje jedan.
Naišin Đan, fizički hemičar sa Univerziteta Kolumbija, zumira sliku generisanu skeniranjem mikroskopa, pri čemu se nanoplastika, mikroskopski komadi plastike, pojavljuje kao svetlocrvene tačke u Njujorku u ponedeljak, 8. januara 2024. godine.
Da li su nanoplastični komadi štetni po zdravlje?
Koautor studije Fibi Stejplton, toksikolog u Rutgersu, rekla je da naučnici tek treba da utvrde da li konzumacija plastike predstavlja veliki zdravstveni rizik. „To je trenutno u fazi revizije“, rekla je ona. „Ne znamo da li je opasno ili koliko je opasno. Znamo da oni ulaze u tkiva sisara, uključujući ljude, a trenutno istraživanje proučava šta rade u ćelijama.“
Međunarodna asocijacija za flaširanu vodu je u saopštenju navela: „Trenutno postoji nedostatak standardizovanih (mernih) metoda i nema naučnog konsenzusa o potencijalnom uticaju nano i mikroplastičnih čestica na zdravlje. „Stoga, medijski izveštaji o ovim česticama u vodi za piće ne čine ništa više nego nepotrebno plaše potrošače.
„Američki Savet za hemiju“, koji predstavlja proizvođače plastike, odbio je da komentariše. Svet se „davi pod teretom zagađenja plastikom, sa više od 430 miliona tona plastike proizvedene godišnje“, a mikroplastika se nalazi u svetskim okeanima, hrani i vodi za piće – a neke od njih potiču iz odeće i filtera za cigarete – prema „Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu“. Napori za postizanje globalnog sporazuma o plastici se nastavljaju nakon što su pregovori ušli u sporiju fazu u novembru.
Potrebni su odgovori na mnoga pitanja
Sva četiri koautora nove studije izjavila su da smanjuju upotrebu flaširane vode nakon što su sproveli istraživanje.
Vei Min, fizički hemičar sa Univerziteta Kolumbija koji je pionir tehnologije mikroskopa sa dva lasera, rekao je da je smanjio upotrebu flaširane vode za pola.
Međutim, koautor studije Beižan Đan, ekološki hemičar sa Univerziteta Kolumbija, koji je povećao upotrebu vode iz česme, istakao je da filteri samo po sebi mogu predstavljati problem uvođenjem plastike.
„Jednostavno nema pobede jer ima mnogo pitanja na koja nismo dali odgovor“, rekla je koautorka gospođa Steplton, verovatno aludirajući na to da im borba tek predstoji jer je industrija plastike jedna od najmoćnijih na svetu.
Stručnjaci van studije, koji su pohvalili istraživanje, slažu se da postoji opšta nelagodnost zbog opasnosti od finih čestica plastike, ali tvrde da je još rano reći sa sigurnošću.
„Opasnost od same plastike još uvek je neodgovoreno pitanje. Za mene, aditivi su najzabrinjavajući“, rekao je Džejson Somareli, profesor medicine na Univerzitetu Djuk , koji nije bio deo istraživanja.
Dodao je: „Mi i drugi smo pokazali da ove nanoplastike mogu biti unutrašnjost ćelija i znamo da nanoplastika nosi različite hemijske aditive koji mogu izazvati stres ćelija, oštećenje DNK i promeniti metabolizam ili funkciju ćelija.“
Profesor Somareli je rekao da njegovi još uvek nepublikovani radovi otkrivaju više od 100 „poznatih hemikalija koje izazivaju kancer u ovim plastikama“.
Ono što je uznemirujuće, kaže Zoi Dajana, profesor biologije sa Univerziteta u Torontu, jeste da „male čestice mogu izgledati u različitim organima i možda prelaziti membrane koje nisu namenjene prelasku, kao što je krvno-mozgovna barijera“.
Čak i sa nepoznatim faktorima u vezi sa ljudskim zdravljem, profesor Đan je rekao da ima jedan savet za ljude koji su zabrinuti: koristite višekratne boce umesto jednokratnih plastičnih.
