Svet već sada izgleda sumorno u svetlu klimatskih promena. Ali ukoliko se štetne emisije hitno ne zauzdaju, pred nama je još sumornija budućnost.
Klimatske promene već su vidljive širom sveta. Toplotni talasi, poplave, suše i vremenski ekstremi uopšte postaju sve učestaliji i intenzivniji, ali šta kaže pogled u budućnost: u kakvoj klimi bi čovečanstvo moglo da živi kroz nekoliko decenija?
Kakva će klima biti u budućnosti?
Nedavno objavljeno istraživanje donosi zabrinjavajuć odgovor upravo na ovo pitanje. Usled porasta temperature i poremećaja padavina, klima bi u mnogim podnebljima mogla da se promeni do te mere da će biti neophodno ponovno iscrtavanje mapa klimatskih zona sa kraja 19. veka.
Naime, skoro polovina kopnenih delova planete (38-40%) bi do 2100. godine moglo da promeni klimatsku zonu, navodi se u naučnom radu.
U nekim regionima očekuju se još izraženije promene, te tako autori prognoziraju mogućnost javljanja nove klime na između 80 i 89% površine Evrope, kao i na između 57 i 66% Severne Amerike.
Gde će promene biti najdrastičnije?
Najdrastičnije promene mogle bi da se odigraju u polarnoj klimatskoj zoni. Između 1901. i 1930. godine ona je pokrivala 7,69% kopna da bi se do danas smanjila na 6,47%. U posmatranom vremenskom intervalu mogla bi više nego da se prepolovi i da padne na između 2,13 i 2,97% kopna.
Ubrzanje globalnog zagrevanja
U svojoj studiji istraživači su se oslanjali na Kepen-Gajgerov klimatski klasifikacioni sistem nastao 1884. godine, u sklopu kojeg je svet podeljen na ukupno pet glavnih klimatskih zona na osnovu temperaturnih obrazaca i padavinskog režima. Iz proračuna su zbog manjka podataka izostavljeni svetski okeani i Antarktik.
Treba imati u vidu da projekcije buduće klime predstavljaju spektar mogućih scenarija s obzirom na to da je simuliranje određenih klimatskih varijabli, kao što su padavine, teže u odnosu na temperaturu.
Međutim, ono što je jasno jeste da će globalno zagrevanje tokom 21. veka nastaviti da se ubrzava ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte hitno ne smanje. A ovo ubrzanje je posebno kritično za ugrožene vrste i poljoprivredu zato što će imati sve manje vremena za prilagođavanje na novonastale klimatske uslove.
Širenje tropske klime na 25% Zemljinog kopna
Predviđa se širenje tropske klime sa 23 na 25% Zemljinog kopna. Aridna klima sa malom količinom padavina, karakteristična za pustinje, mogla bi da se prošire sa aktuelnih 31 na 34% Zemlje. Ove promene mogle bi da uzdrmaju proizvodnju hrane, a komarci koji prenose bolesti mogli bi da osvoje nove teritorije.
Od početka 20. veka, oko 14,7% Zemljinog kopna već prošlo kroz promenu klimatske klasifikacije. Naočigled svih nas svet se veoma brzo menja, ali ne treba zaboraviti da aktivna i ambiciozna borba sa klimatskim promenama može da uspori ovaj trend.
